Преминуо Радомир Мићуновић, најбољи енигмата Србије

Радомир Мићуновић је у свету књижевности присутан скоро шест деценија, а за собом је оставио дело уоквирено у педесет публикација. Био је значајан писац за децу и одрасле, песник, преводилац, књижевни критичар, есејиста, шахиста и новинар.

Дипломирао је југословенску и општу књижевност на Универзитету у Београду. Радио је као новинар Борбе, а петнаест година је био главни и одговорни уредник листа Ехо. Постао је познат по посебној форми афоризама о шаху, познатим као „шахоризми“.

Превођен је на многе језике, између осталог на словачки, македонски и словеначки, док је његова књига за децу Албум звериња постала бестселер у Чешкој распродат у 40.000 примерака за свега три дана. Заступљен је у многим антологијама и читанкама за основну школу и објављивао је у свим познатијим листовима и часописима.

Добитник је важних признања, међу којима се истичу награде „Иво Андрић“, „Радоје Домановић“ и „Печат вароши сремскокарловачке“. На „Сусретима“ у Бајиној Башти, са три златне медаље, био је проглашен за најуспешнијег енигмату Србије. Био је члан управе Удружења књижевника Србије.

„Не верујем да има човека у Србији који није попуњавао анаграме, решавао словне или сликовне ребусе које је осмислио Радомир Мићуновић, али је мало оних који су знали да је управо овај човек био њихов аутор. Био је превише скроман и своје заслуге није истицао. Између осталог, Мићуновић је међу првима подржао Музеј српске књижевности и Музеј књиге и путовања. Из душе и без интереса веровао је и борио се за нашу идеју.

Има добрих људи чије је дело важно, а који нису довољно познати широј јавности. Када је осетио да му здравље значајно попушта, поклонио нам је целу своју библиотеку и архиву. Када смо износили последњу кутију, на самим вратима, замолио ме је да будем добар према књигама зато што су оне као жива бића: имају своју судбину, свој настанак, свој живот, свој нестанак. Цео живот је посветио књижевности и књизи и Србија би за то требало да му буде захвална“, наглашава председник „Адлигата“, Виктор Лазић.