Први филмови наших најзначајнијих редитеља петком на Јутјуб каналу Филмског центра Србије

Филмски центар Србије најављује да ћемо сваког петка моћи да погледамо по једно остварење и да жели да ове ране радове наших светски познатих стваралаца које чине махом кратки филмови, учини доступним што широј публици.

Први у циклусу је полусатни дипломски рад Горана Марковића Без назива, настао почетком седамдесетих година у продукцији Телевизије Београд. Након што је за редакцију Другог програма снимио низ документарних телевизијских филмова, Марковић се у остварењу Без назива по први пут опробао и у домену играног филма. Филм је снимљен према истоименој приповетки Бориса Пиљњака, а улоге тумаче Зорица Кољевић, Бранислав Цига Миленковић, Данило Бата Стојковић, Горан Султановић, као и сам редитељ.

Марковићев филм Без назива први пут је приказан на Мартовском фестивалу документарних и краткометражних филмова и изазвао је бурне реакције гледалаца.

„Одмах после уводних кадрова, зачуо се прво тих а онда све снажнији звиждук и негодовање у публици. Током филма, звиждање је прерасло у општи бунт против онога што се на платну приказивало. Како је то било прво јавно приказивање нечега што сам урадио, осећао сам се не само збуњено него и апсолутно поражено“, присетио се редитељ своје прве премијере.

Услов је био да се филм сними према литерарном предлошку, да аутори буду млади али већ афирмисани. Тако је за сценаристу Марковићевог рада одређен Данило Киш.

„Он је прочитао приповетку и написао нешто јако лепо и паметно што, међутим, није имало сценаристичку него пре есејистичку форму. Ја сам се на то пожалио, а уредница ми је рекла да умукнем и снимим оно што је човек написао“, појаснио је Марковић.

„На крају сам направио завршну глупост – потписао сам као сценаристе Данила и себе. Киш се појавио на тој мучној конференцији за штампу и мирно саопштио да он са тим филмом, иако пише другачије, нема никакве везе“, додаје редитељ.

Киш се неколико година касније јавно извинио Марковићу, а двојица великих уметника су постали пријатељи.

Јутјуб канал Филмског центра Србије три недеље након покретања оплемењује период проведен у изолацији, има преко седам и по хиљада пратилаца и више од 74 хиљаде прегледа. Од 19. марта на овом каналу је сваког дана представљен по један филм наших аутора, у широком дијапазону који обухвата игране, документарне и анимиране наслове у трајању од по неколико минута, па до дугометражних форми.

У досадашњој понуди нашла су се остварења аутора млађе и средње генерације, као што су Стефан Иванчић, Катарина Кољевић, Милица Томовић, Владимир Тагић, Младен Ковачевић, Михајло Драгаш, Огњен Главонић, Борис Митић, Дејан Петровић, Балша Ђого, и други.