Објављена монографија о првих 100 година чувеног позоришта Крсманац

Поводом 100 година Академског позоришта „Бранко Крсмановић“ објављена је монографија „Наш златни траг“. У књизи су биографије глумаца, редитеља, драмских писаца, уметника који су после Академског позоришта постали професионалци. Међу њима су Раде и Оливера Марковић, Бата Стојковић, Ружица Сокић, Драган Николић и други. Књига је представљена у Музеју позоришне уметности Србије.

У башти хотела „Москва“, Академско позориште основала је група студената Београдског универзитета на челу са Матом Милошевићем. Од самих почетака, било је авангардно, окренуто новим писцима и модерном театарском изразу. Након Другог светског рата, наставља да делује у оквиру Академског културно-уметничког друштва „Бранко Крсмановић“ и постаје расадник талената у свим областима сценске уметности.

„Не знам за неке друге сем талентоване у том Крсманцу. Прво што су људи који су планирали да иду на Академију долазили у Крсманац и обучавали се, скидали трему, набијали нешто што су имали у себи а нису смели да испоље или нису знали да испоље“, прича глумац Ивица Клеменц.

„Били смо његови чланови док смо још били студенти. За Академско позориште везују нас почеци, неки први сусрет са сценом, са публиком, што је јако важно кад се почиње. Ту је за многе од нас Академско позориште било врло значајно, а поготово за моју генерацију. Ми смо први пут, у оно време, то је 1958. година, изашли у иностранство“, истакла је глумица Бранка Петрић.

Лондон, Краков, Венеција, Минск само су неки од многобројних печата у заједничком пасошу „академичара“ како су себе назвивали. Стасавали су у Крсманцу, а из њега излазили у свет крупног кадра и испред кулиса најзначајнијих домаћих позоришних сцена.

„Из оне куће, где и дан-данас постоји Академско и тамо и даље раде деца, а из тог Академског позоришта отишли су у Атеље 33 глумца – Ружица, Бата Стојковић и тако даље“, објашњава уредник књиге Мирко Тодоровић.

Из Академског позоришта потекло је девет добитника Добричиног прстена, међу којима су Оливера и Раде Марковић, Стево Жигон, Ђуза Стојиљковић. У представљеној монографији Наш златни траг издвојено је 100 најзначајнијих чланова најстаријег студентског позоришта у Европи.