У Музеју савремене уметности сазнајте какве су везе између утицаја на урбани, социјални и културни пејзаж

Јелена Мицић истражује на који начин регулативе у прехрамбеној и фармацеутској индустрији утичу на свест потрошача. Радови су сачињени од штапића за уши и амбалажа намирница на којима свакодневно читамо упозорење „Слика је симболична“, у преводу – не очекујте исти садржај.

„Регулисање је амбивалентна ствар и ја мислим да је то нешто на шта ови радови указују. Занимљива је изузетост од одговорности од стране људи по том пирању јер уместо да, рецимо, разговарамо о томе на који начин рециклирати штапиће за уши са пластичном дршком, који јесу произведени за хигијенску употребу од стране људи. Уместо тога ми таргетирамо сам производ уместо да мислимо како се ми односимо према томе и како их користимо, просто људска перспекитива према самим тим објектима“, објашњава визуелна уметница Јелена Мицић.

Подне инсталације Ирене Лагатор Пејовић од разбијеног стакла југословенске Народне банке на Цетињу и београдске Генекс куле, указују на последице неолибералне тржишне логике. Велику апстрактну слику, чине наслови едиције Реч и мисао који су у другој половини 20. века, бришући границе између елитне и масовне културе, били доступни свима.

„Покренута сам на употребу едиције Реч и мисао, као што сам њен назив каже, веома је важно данас водити рачуна у, не само нашим, регионалним већ и транзиционим, светским, глобалним кризама изазваним дивљим финансијским капитализмом и неолиберализмом, гдје, дакле, све више смо сви свједоци, из различитих генерација, управо тог недостатка, нестанка и невредновања и ријечи и мисли“, истакла је визуелна уметница Ирена Лагатор Пејовић.

Поставка Попис – материја, уметност, капитализам, у Салону Музеја савремене уметности биће до 23. фебруара.