Живот Марије Карађорђевић – Краљице Мајке на изложби „Круна доброте“ у Краљевском двору на Дедињу

Ступивши у брак са краљем Александром Првим Карађорђевићем, румунска принцеза Марија је понела титулу краљице државе Срба, Хрвата и Словенаца, а потом Југославије.

Принцеза Марија Хоенцолерн Сигмаринген је рођена у Готи у Немачкој, 8. јануара 1900. године, као треће дете румунског краљевског пара Фердинанда и Марије. Њена баба по мајци је била кнегиња Марија Александровна, сестра руског цара Александра III, а деда по мајци Алфред, војвода од Единбурга и други син краљице Викторије. 

Пре него што је постала српска краљица, носила је титулу принцезе Велике Британије и Северне Ирске. 

Иако рођена у Немачкој основно обрзовање је стекла на румунском двору, а после завршетка Првог светског рата наставља школовање у Енглеској, у Хилфилд школи, где су се школовала деца енглеске краљевске породице. Сем матерњег добро је говорила и енглески, немачки и француски језик, а касније и српски.

За време Првог светског рата радила је са мајком у болници, негујући рањенике. Пошто се звала исто као и своја мајка, била је позната и по надимку Мињон.

За краља Александра Првог Карађорђевића се удала 8. јуна 1922.године. Родила је три сина – престолонаследника Петра Првог и принчеве Томислава и Андреја. У српском народу остала је упамћена као Краљица Мајка и велики добротвор. Била је узор предане и брижне супруге и мајке и веома ангажована у хуманитарном раду.

Учествовала је у раду организација као што су Комитет Југословенског црвеног крста и Друштву „Свети Јован”. Основала је и фонд који је помагао сиромашну и болесну децу и старе и немоћне.

Принц Александар Карађорђевић отворио је 8. октобра у Краљевском двору изложбу „Круна доброте” аутора мр Душана Бабца, председавајућег саветодавних тела Круне и члан Крунског већа.

Изложба приказује копије званичних портрета, ретко виђене фотографије, бисту и личне предмете краљице Марије, укључујући дијадему која се чува на Опленцу, као и готово никада излаган портрет, рад Григорија Самоилова, тешко оштећен приликом савезничког бомбардовања Београда 1944. године.

На отварању изложбе принц је истакао да је његова бака, краљица Марија „остала упамћена као светлост и путоказ у временима великих искушења, а њена добротворност превазилазила је границе и околности, остављајући за собом неизбрисиве трагове човечности“.

„Ова изложба је посвећена не само њеном животу и делу, већ и њеној трајној оставштини – успомени на краљицу која је знала да буде блиска сваком човеку и да својим примером покаже шта значе љубав и човечност“, додао је Карађорђевић.

Како је истакао аутор изложбе, мр Душан Бабац, заоставштина краљице Марије није само историјска, већ и морална и хумана, те да је суштина ове изложбе да подсети на вредности које су вечне и да се краљици Марији, као личности која је својим животом и делима заслужила поштовање, ода достојна и искрена почаст.

„Њен допринос у области очувања здравља није био само симболичан или протоколаран, већ суштински фундаменталан, оставивши до данас, али и за будућност пред нама, неизбрисиве трагове. Њена преданост није се ограничавала само на финансирање, донације и формалне активности, већ је она својим личним примером показивала доброту и доброчинство, саосећање и блискост према свима којима су помоћ и нада били потребни“, навео је проф. др Александар Симић, члан Крунског савета и редовни професор на Медицинском факултету Универзитета у Београду.

Свечаном отварању изложбе присуствовали су амбасадори Уједињеног Краљевства, Краљевине Шпаније, Румуније, Аргентине и Црне Горе, као и други представници дипломатског кора, чланови саветодавних тела Круне, представници државних и културних институција, и бројни други угледни гости из сфера привреде, уметности, културног и јавног живота Србије.

Изложба „Круна доброте“ биће отворена за посетиоце радним данима до 24. октобра, између 11:00 и 14:00 часова, уз претходну најаву Канцеларији принца Александра.