"Лети бакља сунца, зими бич ветрова" - сурови Балкан у роману "Бекос“ Енеса Халиловића

Бекос је настао из три аудио снимка, који стижу у руке писца. Први шаље Пилорета, психијатар који живи у Немачкој и враћа се на Пештерску висораван да сахрани оца којег није волео. Једина веза с њим био је новац који је слао комшијама да га негују. А како су они то чинили? Да није сурово било би смешно. Али, то је тек почетак. Његов живот је права прича. И ту је део одговора на питање с почетка. Он између осталог говори о Вергилију, о Енеји који преко мора долази у Рим. Зашто се сетио тога? Откриће је занимљиво.

Печат балканских непочинстава

Највише заплета, узбуђења, обрта доноси други глас, Лемезов. Он отвара душу психијатру Мартину, а ту лежи права животна ризница с печатом свих балканских непочинстава. Неке злочине сагледаћемо из угла починиоца, а знали смо их из угла жртве, када су медији извештавали о њима. Рецимо о отмици сина певачице и тенисера. Kолико је само нових сазнања о мафијашким убиствима, крађи беба, затворским сплеткама... Аутор је, каже, листао списе, слушао рочишта, гледао снимке, прегледао документа, слушао и памтио реченице људи из подземља које нису потребне њему већ овој причи. И прича је стварно несвакидашња.

Лемез је у детињству био глумац. Глумио је гусара. После војске конкурисао је за затворског чувара. Он је добио посао, а ми неке од незаборавних страница романа. Стрељао је осуђеника на смрт.

"Први пут је тешко, други пут је теже, а онда све лакше иде..." Тако су му рекли, постао је то његов животни мото.

"Појефтиниле главе а много пуцача"

Са другарима, Боранијом и Буреком, крао је голубове. Живописни јунаци заслужују живописна имена. ПрекоТемишвара кренуо је с другом хладњачом у Шведску да организују шверц дроге. Стигли су до Африканде и ту су ухапшени. Лежао је у затвору у Санкт Петербургу, покушао бекство, убио Јеремског, затворског чувара, онда је протеран из те земље. Није крај његових "подухвата".

Само мења локацију. Миксовао је дрогу на Источној капији Београда, снимао порно филмове, пуцао по наруџбини. На ред је дошао посао с марихуаном и слање пиштоља у сиру за Немачку. Бацао је људе у рупу без дна, био велики Штрумпф у Италији. Није поштедео ни другаре. Италијом је путовао глумећи слепца. И он се враћа на Пештеру. Постао је возач санитетског возила које никад није набављено. Али "поштено" је купио то радно место, играо шах, понекад одлазио да убије ако би Бурек добио наруџбину, али све ређе. У чему је био проблем? "Појефтиниле главе, а много пуцача".

Лемезова сестра Цаца је сушта супротност брату. Баш она даје овом делу тон љубавног романа. Задивљујућа у снази жеље за љубављу и преданости вољенима. Води нас до трећег пошиљаоца аудио снимка, психијатра Мартина. Из Деспотовца је отишао на Висораван и уместо као специјалиста, психијатар је радио као лекар опште праксе. Зашто? Открићете када му Цаца открије своју прошлост, а он своју њој и нама читаоцима. Два изненађења. Писац на свакој страници има литерарну "сплетку".

Бекос је фригијски назив за хлеб

Мартин је "дао" име роману. Он подсећа на Херодотов експеримент и прво помињање речи бекос, како су хлеб називали Фригијци, народ који је баш са Балкана прешао Дарданеле, отишао у Малу Азију и постао савезник Тројанаца.

За Мартина је важна чињеница да међу Грцима Аутолик као лекар има поверење у генетику. Подсећа да је Аутолик рекао умирући "да ће његови потомци бити лукави, упорни, домишљати. Генетика је то."

Да, често пресудна у судбинама јунака. Много их је незаборавних у Бекосу. Шумар који је почео живот у роману Људи без гробова у једној сцени, а овде наставља свој воајерски поход, трчи за женама и за паровима с различитим намерама. Сада је опремљен и двогледом који је добио за јубиларну радну годину уместо производа фирме. "Амел који трчи је заправо Амела". Вирџина. Да ли ће скинути плашт пола којем не припада?

Мрак и студ нас највише гоне на размишљање

О обичајима и људима, о љубави и окрутности, о породици, блискости и удаљености је овај роман. Неке истине су снажно изречене:

"Такви смо људи: радо бацамо земљу на комшију мртваца, али паре му за живота никад не дамо, да један другом не пунимо гушу."

И Пештера је парадигма читавог простора:

"Ми овде живимо две врсте живота:

лети бакља сунца, зими бич ветрова."

"Али мрак и студ нас највише гоне на размишљање.

Kад дубоки мрак легне по земљи,

израњају многе скривене ствари

и тада наше мисли врлудају чудним путевима."

Можда ћете се изненадити. Нису стихови с нашег тла, већ поезија Ескима с Гренланда. Ипак, све је за причу о нама. И у тој причи намеће ми се питање: Да ли бисте препознали Енеса Халиловића на улици? Велики писац заслужује статус звезде. За сада је важно да уочавамо његова дела на полицама књижара. Препознајемо велико име. И Бекос је велики роман.