„Гардеробер“ поново на сцени ЈДП-а: Никола Ракочевић о премијери, улози и раду са бардовима

После више од три деценије, представа „Гардеробер“ поново је на сцени Југословенског драмског позоришта, са Предрагом Микијем Манојловићем и Војом Брајовићем у главним улогама, док млађу генерацију предводи Никола Ракочевић, који тумачи лик Оксенбија.

Неколико дана после премијере, утисци су, како каже Никола Ракочевић, гостујући у Београдској хроници, веома позитивни.

„Па утисци су фини. Људи су задовољни, допала им се представа“, наводи глумац, и напомиње да је премијера увек специфичан тренутак за ансамбл. „Премијера је мало напет догађај. Први пут се игра пред публиком и тако просто представа мора да изађе ван те сале за пробе, тако да јесте мало другачије него остала играња“, јер представа временом сазрева. „Са сваким играњем представа добија на квалитету и буде све боља и боља.“

Говорећи о свом лику, истиче да је Оксенби млад писац и побуњеник унутар позоришне трупе. „Оксенби је млади писац који презире тиранине, поготову у позоришту, а и ван њега, и труди се, а иначе је члан те трупе, тог позоришта и просто, жели да промени неке ствари“, објашњава Ракочевић.

Посебно искуство за њега је рад са глумачким великанима. Истиче да не краде занат, већ учи.

„Воја Брајовић и Мики Манојловић су глумци који су учествовали у формирању позоришта у Србији и у бившој Југославији и заслужни су за многе ствари, за многе представе које су помериле театар у јако добром правцу“, да је некада био равноправна са највећим европским позориштима.

Истиче да успех није дело појединаца, већ читаве генерације уметника. „Не мислим да су Воја и Мики сами на својим плећима носили југословенско позориште. Било је ту доста људи који су им помагали у томе и заједно са њима радили на томе. Један од њих је и редитељ Паоло Мађели који је овде радио јако пуно и јако много добрих представа које су помериле стандарде и критеријуме у позоришту напред", истиче Ракочевић.

Сарадњу са Мађелијем описује као драгоцено искуство. „Јако ми је драго и јако сам срећан да сам имао прилику да сарађујем са Паолом“, каже, додајући да је његова захтевност природна у врхунском позоришном окружењу. „Јесте захтеван, али просто, то је ваљда нормално... имате право да будете захтевни. Просто нема разлога да не будете захтевни.“

„Екосистем се активира кад изађем на сцену"

Поред Гардеробера, Ракочевић је активан и на другим сценама, а посебно издваја своју монодраму. „Мени је јако важна моја монодрама коју играм... то је један процес где смо направили нешто што би рекли јако интересантно и занимљиво публици, јако важно“, наводи. Истиче и улоге у представама Свети Георгије, Елдорадо и Власт, које, како каже, игра са великим задовољством.

Говорећи о глумачком процесу и трансформацијама кроз различите улоге, Ракочевић наглашава значај колективног рада и поверења. „Па једноставно тако да слушате редитеља, просто пратите те људе. У том процесу направите неке договоре и направите неки, ако смем тако да се изразим, екосистем који функционише за себе“, објашњава.

Додаје да се тај „екосистем“ активира сваки пут када ансамбл изађе на сцену. „Кад дођете у позориште и видите ту сценографију и те људе око вас у тим костимима, тај екосистем се врати и то просто тако функционише. И тако свако вече", каже Никола Ракочевић на крају гостовања у Београдској хроници.