Музеј Хортен: „Анималиа“ као огледало људске савести и симболике животињског света
Изложба „Анималиа" у бечком Музеју Хортен преиспитује људски поглед на животиње као тему између морала и уметности. Поставка је мисаони експеримент у ком се биолошке категорије третирају као симболичке.
Људи и животиње су историјски сапутници још од праскозорја еволуције. Шта о томе мисле животиње, зависи од тога да ли питате гладног лава или домаћу мачку.
Људски став је артикулисанији, свеједно да ли формиран кроз индустрију, пољопривреду, кулинарику или дубоко медјусобно пријатељство. „Анималиа" означава свет животиња, али у себи крије и етимологију душе, аниме.
„Ова изложба се бави комплексним односом између људи и животиња. С једне стране постоји однос близине и зависности, с друге дистанца и доминација. Такав асиметричан однос ствара простор недореченог, амбивалентног и алегоријског, у коме животиње добијају улогу пројекционе површине за људске жеље и очекивања. Оне су некад наши најбољи пријатељи, некад обична роба. Симболизам таквог односа најбоље се види у уметностима“, наглашава кустоскиња Вероника Абпург.
Ту су Пикасова Голубица и Шагалова Летећа менажерија, али праве посластице су савремене. На пример, кустоска инсталација склопљена од радова Јен Пеј-Минга и Рафеле Фогел, која показује тигра у снази и тигра у смрти. Муве на Мона Лизи Курта Стенверта; бизарна Лабораторија групе „Гелатине". Онда заједничка Прамајка Лене Хенке, или дубоко умирујући Мачји зид Ане Јермолајеве.
„Анималиа, тај је назив користио Карл Лине, биолог из 18. века. Преузео га је из философије, са намером да пронађе неку раван где се људи и животиње појављују у равноправном својству. То је племенита мисао, која одступа од реалности, али наставља да живи у уметности“, напомиње Верена Каспар-Ајзерт, директорка Музеја Хортен.
„Наша изложба не руши хијерархије, не излази из поретка антропоцентризма. Само цитирамо један утопијски систем, у ком се поставља питање – а шта би било да смо једнаки? Теоријски оквир смо преузели од британског аутора Џона Бергера, чији је есеј из 1980. године имао глобални утицај и уздрмао људску савест, барем као пробни етички концепт“, наводи кустоскиња Анкатрин Вебер.
Пре три године је овдашњи Музеј модерне уметности имао изложбу о животињском у људима. Музеј Хортен сада окреће причу и прави изложбу о људском у животињама. Она ранија је била антиколонијално критична, ова сада пнеуматски милосрдна, јер препознаје душу и код људи и код животиња.
Коментари