„Џендер" између појма и идеологије – зашто је СПЦ објавила књигу Маргарет Питерс

Термин „џендер" потиче од времена Француске револуције, а највећу пажњу стиче крајем 20. века када се помиње на више конференција Уједињених нација, објашња ауторка књиге Џендер револуција: Глобална агенда?, Маргарет Питерс.

Питерсова заступа идеју да се кроз „џендер револуцију" и „деконструисање" банализују биолошке улоге мајке, оца или породице као заједнице и своде на друштвене конструкте.

Ауторка објашњава да већина теоретичара овог правца тврди да су разлике између мушкараца и жена ствар нормативних притисака, културних стереотипа и друштвених конструката које зато треба деконструисати.

„Џендер револуција тежи утопијском циљу да појединцу – једном 'ослобођеног' од универзалне људске природе – подари моћ да 'бира' и свој полни идентитет и свој џендер идентитет, односно сексуалну оријентацију(е), џендер друштвене улоге", наводи професорка Питерс.

Такође, ауторка наглашава и да је дефиниција термина џендер прешорика и нејасна, а да се ипак, као таква, под притиском глобализације у појединим земљама и правно институише.

„Џендер револуција се пре свега одвија посредством језика", каже Питерсова наглашавајући да је дискурс наметнут на нивоу међународних организација. 

Мисија Цркве: Очување брака и породице 

Српска православна црква саопштава да су књигу Маргарет Питерс превели у мисији очувања светиње брака и породице, односно, „указивања на погубна дејства џендер идеологије и праксе по разумевање и живот човека, породице и друштва у савременом свету".

У уводној речи, током представљања књиге, патријарх Порфирије нагласио је да су брак и породица једна од првих мета џендер идеологије, наглашавајући да „без здравих и стабилних породица не могу да се изграде здрави и зрели људи".

Професор Православног богословског факултета, јереј Владан Таталовић за РТС каже да је значај књиге у томе што је критички, аргументовано и темељно, уз хришћански аспект, анализиран појам џендер.

Термин џендер није преведен речју род, а проф. Питерс препознаје да спорни термин дозвољава прешироко тумачење.

Не негира се родна равноправност

Таталовић истиче да ово дело ни на који начин не негира родну равноправност, у смислу равноправности мушкараца и жена, већ да текст препознаје присуство идеологије која не жели родну равноправност, већ тзв. џендер једнакост.

„То би представљало једнакост између свих могућих самостално конструисаних идентитета које човек може да замисли и, у складу с тим, могућност конструисања живота, породице и свих могућих животних избора", наглашава јереј додајући да то представља опасност за сваког човека.

Како је наведено на насловној страни, књига представља и „водич за расуђивање“, а читаоцу је „омогућено да разуме механизме џендер револуције“, и потом сам одабере хоће ли учествовари у тој пракси.

Књигу је превела писац и драматур Ивана Димић, а издање објавила Издавачка установа Архиепископије београдско-карловачке „Духовна реч“.