Реноарово импресионистичко ремек-дело први пут пред очима јавности

Платно Дете са играчкама – Габријела и син уметника, Жан никада није излагано у јавности од када је настало, око 1910. године. На слици је приказан уметников син, Жан Реноар и његова дадиља, Габријела Ленард.

„Били смо изненађени колико је слика очувана. Све боје на њој су савршено задржане, у изузетном је стању. Ако погледате у платно изблиза, видећете да постоји лабави део платна на ивицама, нико то до сада није дирао. Последња особа које ја додирнула слику био је вероватно сам Реноар“, открива Паскал Перин, стручњак за Реноара и уметнички консултант.

Ту слику Реноар је поклонио Жану Будоу, свом једином студенту и блиском пријатељу. Од тада је била у власништву његове породице.

„Оно што је присутно на слици јесте мајсторство форме у конструкцији тог рада. То је очигледно када почнете да повлачите линије, видећете да постоје значајне паралеле, пирамидална конструкција, посебно троугао који се може видети и у више других његових радова, чак и у онима на којима су приказани букети цвећа“, објашњава Перин.

„Слика је изузетна, пре свега, јер представља ремек-дело када је реч о интимности. Видите веома нежан однос између Жана Реноара и Габријеле која зна како да контролише дете. Она није било ко, није била само дадиља сина већ и један од највећих модела, позирала је Реноару готово 200 пута“, истакао је Кристоф Жорон Дoрoм, представник аукцијске куће.

Својим интуитивним, емотивним манипулацијама бојом и коришћењем кратких, брзих и неповезаних потеза сликарском четкицом, Реноар је помогао импресионистичкој школи сликарства. Заједно са Клодом Монеом користио је спонтаност, посебност светла у односу на традиционалне уметничке технике.

Иако је касније напустио тај стил и вратио се класичним методама, његово експериментисање и формална строгост утицали су на модернисте у 20. веку, попут Пабла Пикаса, а Реноарови весели, пуни светлости пејзажи и портрети су међу најпрепознатљивијим уметничким делима западног канона.

Реноарове слике су истакнуте по живој светлости и засићеним бојама. Најчешће се фокусирао на интимне и искрене композиције. Женски акт је био једна од његових примарних тема.