Фестивал опере у Арени у Верони представио нову поставку „Набука“

У веронској Арени старој скоро две хиљаде година могло се поново чути: Летите, моје мисли, на златним крилима.

То је део Вердијеве опере Набуко која је сада изведена према идеји оперског редитеља и сценографа Стефана Поде.

Прича о инвазији на Јерусалим коју је извео вавилонски краљ Набукодоносор добила је посебно значење у данашње време. Због тога је нова поставка те опере изузетно актуелна. На сцени су се могли видети потлачени људи, али и нуклеарно оружје.

„Човек се никада не мења и увек ће бити тако. Можда се у таквом прихватању човека налази и могућност за спасење“, каже Стефано Пода, оперски редитељ и сценограф.

Учествовали су баритон Амартувсхим Енкбат из Монголије, италијански сопран Ана Пироци, руски мецосопран Василиса Берзанскаја и италијански тенор, Франческо Мели. Диригент је био Пинкас Стајмберг.

„У представи учествује чак 160 певача, што је неуобичајено када је реч о међународној оперској подели. То је веома ретко“, наводи Стајмберг.

„Вечери попут ове показују важност културе на националном и универзалном нивоу“, истакао је Алесандро Ђули, министар културе Италије.

После успеха у веронској Арени пре две године када је режирао оперу Аида на стотом издању фестивала, сада се Стефано Пода вратио у римски амфитеатар са Вердијевом хорском драмом, трећом најизвођенијом опером у том простору, са 239 представа од 1938. године. Тај италијански уметник је и кореограф, костимограф и дизајнер.

„На понос су вештине многих људи иза сцене који раде током целе године на припреми овакве опере. Они су ту, све време присутни, а град Верона може бити поносна на њих“, рекао је Маурицио Калани, предузетник.

Набуко, скраћено од Набукодоносор, је италијанска опера у четири чина коју је Верди компоновао 1841. године. Либрето је написао Темистокле Солера. Опера је први пут изведена у свом пуном називу 9. марта 1842. године у миланској Скали, а сматра се да је трајно формирала репутацију Вердија као композитора.