Читај ми!

Жив печен – Марија Мандић и Катарина Беговић о улози СПЦ у дебатама о родно сензитивном језику

Гошће подкаста Жив печен, др Марија Мандић, лингвисткиња и научна сарадница Института за филозофију и друштвену теорију УБ, и доц. др Катарина Беговић са Филолошког факултета УБ, говориле су о делу Закона о родној равноправности који се тиче родно осетљивог језика и докле се стигло у примени Закона, али и о улози СПЦ у дебатама о родно сензитивном језику.

Лингвистикиња Марија Мандић је на почетку, поводом скупа „Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности”, истакла да је родно осетљив језик у традицији српског језика, одговорила да ли је то „неприродна језичка структура”, говорила о динамици доношења Закона, али и о нејасноћама и недоследностима у Закону:

„Закон о родној равноправности подржава одређене интервенције у језику па је питање по ком основу је то неприродно. Ја сам против казнене политике Закона за особе које не желе да користе родно осетљив језик, а залажем се да то буде дозвољено особама које желе да га користе.”

Доцент Катарина Беговић је нагласила да је један од закључака скупа да је Закон о родној равноправности противуставан:

„Законом се уводи родна перспектива, а род у српском језику нема значење које му се овде додељује. У 37. члану Закона стоји да мора да се донесе родно осетљив језик који је у складу са граматичким родом. То не значи ништа. Проблем је правни, Устав Републике Србије не познаје категорију рода, а други проблем је облигаторност која се законом намеће.”

Беговићева је истакла да је доктор наука, а по Закону мора да буде докторка наука.

О социјалним фемининативима

Катарина Беговић је говорила и о социјалним фемининативима (женским занимањима) у српском језику:

„Медији преносе сензационалистички, нису проблем само фемининативи, није спорно да ли ми имамо творбене могућности да изградимо фемининативе, спорно је то да ли их уводимо насилно.”

Беговићева је навела да је употреба женских занимања облигаторна за њу као жену, док неко ко осећа родни идентитет другачији од оног што бисмо очекивали полом „моћи ће да бира да ли ће бити доктор или докторка, а ја не могу”.

Лингвисткиња Мандић је оценила да жене у друштвеном животу теже да буду видљивије, а да је питање да ли је именица у мушком роду семантички неутрална, то је подложно променама. За разлику од ње, Беговићева мисли да се равноправност не постиже истицањем:

„Инсистирање на експлицирању семантичке компоненте заправо доводи само до маркирања, јер када чујем да су дошли говорници и говорнице, мени то пара уши, јер за мене говорница и даље нема значење жене која говори.”

Да ли је српски језик дискриминаторан

„Мене чуди професор Срето Танасић када каже да српски језик није дискриминаторан. Одакле уопште та оптужба? Језик не може бити дискриминаторан, али употреба језика може бити дискриминаторна. Ја сам такве ствари приметила у говору јавних личности, политичара”, јасна је Марија Мандић.

О учешћу патријарха Порфирија на скупу о језику

Лингвисткиња Мандић је рекла да не разуме колеге и колегинице који подржавају учешће црквених лица на научном скупу:

„Црква функционише по неким другим критеријумима. Наравно да Црква треба да изнесе став, али често осуђује, а баш Црква треба да разуме покрет који се бори за родно осетљив језик.”

А Беговићева мисли да свештена лица која су учествовала на скупу нису прилазила теми ирационално:

„Црква треба да изнесе став као било која друга културна институција. СПЦ се осетила угрожено због Закона о родној равноправности, зато је и реаговала. Овим законом ће и Црква, која је оснивач различитих медија, морати да поштује родно осетљив језик уколико постоји облигација.”

Катарина Беговић ипак је става да они који немају лингвистичко образовање не би требало да се укључују у расправе о језику:

„Наравно да језик припада свима свима, али норма језика не може да припада свима. Ја сам и раније користила метафору: то што умем да држим нож не значи на могу некога да оперишем.”

***

Говорило се и о родно осетљивом језику у уџбеницима, да ли је овде у питању неконтролисано попуњавање вокабулара, да ли је проблем што приликом прављења Закона нису довољно консултовани србисти...

петак, 12. април 2024.
24° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво