Читај ми!

ЖИВ ПЕЧЕН

Жив печен – Лазар Бошковић: Како су хаковани српски језик и ћирилица

Како је дошло до "проблема" између српског језика и дигиталних технологија и на којој су друштвеној мрежи били инфлуенсери из Шуматовца, Липе и Грмеча у прошлом веку, испричао нам је у подкасту Жив печен, Лазар Бошковић, сценариста, новинар, интернет консултант, аутор Речника интернета и дигиталне комуникације. Бошковић говори о раду на првом издању свог речника који има хиљаду појмова, колико му је у том послу помогао званични правопис, колико други речници, о превођењу термина с енглеског на српски и стварању нових речи.

„Овај речник има 1.000 појмова за савремени умрежени живот, док би ново издање са чак 1.200 појмова требало да изађе почетком следеће године”, започео је разговор Лазар Бошковић.

Наставља да је после 30 година бављења интернетом схватио да је непоходно познавање српског језика да би свет дигиталних технологија био уређен, а појмови ваљано дефинисани.

„Како је дошло до 'проблема' између српског језика и дигиталних технологија? Интернетом су се раније бавили само људи из информационих технологија, држава за то није била посебно заинтересована, а језички стручњаци су имали друге проблеме”, јасан је Бошковић.

Језик у области дигиталних технологија није био уређен, каже Бошковић, „па сам осетио потребу да то средим, а у свему томе прилично каснимо”.

„При изради првог издања Речника, правописна решења сам преузимао из Правописа Матице српске, али проблем је што се језички стручњаци не слажу шта се како пише. Придев интернетски је скоро уведен, има га у другим словенским језицима, али у Правопису га нема, као ни у обичној комуникацији, па сам се определио за оно што пише у Правопису (интернет у придевској функцији)”, нагласио је интернет консултант.

Истакао је да друштвени медији нису исто што и друштвене мреже, на друштвеним медијима се налазе онлајн верзије друштвених мрежа.

„Да узмемо пример из филма 'Национална класа': која је била најбоља друштвена мрежа 70-их, када је тај филм сниман? 'Бермудски троугао' између кафана 'Шуматовац', 'Липа' и 'Грмеч'. Ту су се окупљали највећи инфлуенсери тог доба: новинари, књижевници, песници... то је била најутицајнија жива друштвена мрежа”, подсетио је Бошковић.

Незадовољан је што се за браузер (прегледач) каже да је претраживач, што многи не знају разлику између интернета и веба, а уместо дигитизације се погрешно користи дигитализација.

Данас за све кажемо да је дигитално, додаје Бошковић, електронски сертификат је постао дигитални сертификат, електронски маркетинг је сада дигитални маркетинг... али остаће електронска пошта, електронске књиге, електронска управа.

На крају је истакао да треба увести придев подацијски, јер подацијска писменост није исто што и дигитална писменост: „Не постоји повезаност између ИТ и лингвистике, неко мора да их повеже, зато се овим и бавим.”

среда, 21. фебруар 2024.
9° C

Коментари

Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Браво, доста је безобразлука
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
medicinsko nasilje
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво