Читај ми!

Стогодишњица рођења слависте Никите Иљича Толстоја, унука славног књижевника рођеног у Србији

У Руском дому у Београду, одржана је конференција за медије поводом обележавања стогодишњице од рођења руског академика и слависте, Никите Иљича Толстоја, који је рођен у породици руских емиграната 15. априла 1923. у Вршцу.

Један од водећих светских слависта, похађао је руско-српску гимназију у Београду у време окупације, док ратне неприлике 1943. нису натерале породицу унука Лава Николајевича Толстоја на нову селидбу.

Лета 1944. Никита Иљич прикључује се партизанима, а након ослобођења, добровољно ступа у Црвену армију.

Упркос породичној лози чврсто везаној за белогардејце, Никита је био међу првим званичним повратницима у Совјетски Савез након рата његов сертификат о репатријационом праву носио је редни број шест.

Никита Иљич Толстој је био оснивач научног правца етнолингвистике, аутор бројних чланака, уредник филолошких зборника, члан различитих Академија словенских земаља, али је за њега Србија била посебна, јер се овде формирао као личност и провео најсрећније године детињства“, наглашава Владимир Толстој, саветник председника Руске Федерације.

Значајно је допринео изучавању историје српског језика и народне културе, а обичавао је да каже како је „Србија његова домовина, а Русија отаџбина.“

Као руководилац пројеката Института славистике и балканистике Rуске академије, трагао је за прапостојбином словенскиох језика, укључујући ту и експедиције које је лично водио у белоруском Полесју, Бесарабији, подручјима Азовског мора и Бугарској.

Докторирао је 1972. са темом „Покушај анализе словенске географске терминологије“.

Проучавао је лексику заједничку свим словенским језицима, као и варијације речи кроз дијалекте језика. На пример, реч радуга, на српском дуга, везана је за низ обичаја, митолошких представа чији је одражавање у језику истраживао. Етнос је настојао да тумачи преко језика, то јест културолошке феномене произашле из прасловенског језика, што данас зовемо ' сликом света'“, наводи академик Светлана Толстој, супруга Никите Толстоја.

Јако сам желела да се вратим у Србију и да снимим овде епизоде у Србији зато што осећам ту љубав према овој земљи, а мој отац је био билингвалан, говорио је два језика и подједнако је волео и Русију и Србију, а свако вече пред спавање говорио ми је 'лаку ноћ'“, каже новинарка Фекла Толстој, унука Никите Иљича.

Заједно са супругом Светланом Михајловном, Никита Иљич је засновао капитално енциклопедијско дело Словенске старине, чији је први том изашао годину дана пред његову смрт, 1995. године, а пети том успешно је комплетиран 2012. 

На дан рођења Никите Иљича Толстоја биће откривен споменик у његовом родном Вршцу, рад руског вајара Ајдина Зејналова. Уз пратећу изложбу поводом јубилеја, објављена је и тематска књига која ће бити представљена на Међународној научној конференцији.

среда, 16. октобар 2024.
10° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи