Царица Сиси – жена коју су сви жалили јер је морала да буде царица највећег европског царства

Бечко Народно позориште је стару годину намеравало да закључи комедијом о царици Сиси, али је премијера због епидемије пребачена на почетак нове. Представа комбинује слепстик и мелодраму са гротескним и трагичним, показујући Сиси као принцезу Дајану свог времена.

Kад је Цар Фрањо Јосиф изабрао баварску принцезу Елизабет за своју царицу, имала је 15 година. Данас би то вероватно било кривично дело, али за Аустрију је био најуспешнији продукт који су икад увезли из Баварске.

Прича о лепој несрећној царици, чија дечја душа скапава у судару са бечким двором, постала је инспирација за низ индустрија до данас, од туризма до политичког маркетинга.

Филмска трилогија са Роми Шнајдер запечатила је судбину Сиси као шећерне вате с круном. Немачки редитељ Раиналд Гребе је сад од митског и историјског направио брзу комедију.

Kо игра Сиси? Сви и нико.

„Свако каже нешто друго, свако зна боље ко је она била, и због тога има тако много различитих Сиси-фигура у овом комаду. Свако би да исправи или дода нешто. То је био стварно изазов, стална измена, тешки прелази“, наглашава Ана Ризер, глумица.

Усред ројалистичког шербета, режија меша тонове озбиљног. Визуелна култура памти Сиси као бесмртницу са звездама у дугој коси, али медицина је с временском задршком проглашава биполарном; философија види као фаустовски карактер који иде даље, увек даље.

У свакодневици, биполарно и фаустовско се преводе као сумануто.

„Трагика Сиси је да је стално хтела нешто друго и далеко. Била је стидљива и несигурна, није се сналазила у својој улози, па је почела да бежи од свега. И то врло физички – трчала је до исцрпљености, путовала около без мира и одмора, опсесивно мењала места, везивала се за јарбол да осети олују, ушприцавала морску пену у лице за бољи тен. Провела је живот у потрази за екстатичним“, наводи глумица Анке Цилих.

Децембар је традиционално време кад је свима потребно комедија и светлости, ове године још више него иначе. Kомад с певањем о жени коју сви сажаљевају јер је морала да буде царица највећег европског царства права је прилика да се покаже како увек има оних који су несретнији од нас.