Алиса и њене авантуре у Земљи чуда настављају да инспиришу генерације уметника и читалаца

У лондонском Mузеју „Викторија и Алберт“ у току је изложба посвећена „Алиси у земљи чуда“, а термини за посете су распродати све до пролећа наредне године.

Очаравајуће модерна и данас, од Белог зеца бенда "Jefferson Airplane" до рецепта за лажну чорбу од корњаче Хестона Блументала, Алиса и њене авантуре у Земљи чуда настављају да инспиришу генерације и генерације уметника и читалаца подједнако.

Ова прекрасна изложба покреће једно важно питање како је један викторијански писац створио митологију која обухвата проблеме савременог доба?

Сам улазак на изложбу је малкице кафкијански, али како је на Кафку вероватно утицао Луис Керол, онда би улазак пре био керолијански. Обојица су стварали нестабилне, климаве стварности у којима се њихови јунаци боре са страшним недаћама.

Изузетно је забавна ова изложба, наравно, од филма уметнице Маријеле Нојдекер који открива да се велики експеримент Церна зове Алиса. Експеримент ослобађа кваркове, што је израз који је Џејмс Џојс употребио у Финегановом бдењу као омаж Керолу.

Од психоделије до авангардне кухиње, Алиса је симбол свега што је, на овај или онај начин, пркосило логици и пропорцијама.

Ова непрекидна револуција почела је пре више од 150 година, када је математичар са Оксфорда испричао причу деци свог пријатеља.

Изложба у „Викторија и Алберт“ Музеју Керолово дело представља као неодољиво позитиван утицај на свет – од саме Алис Лидел и њеног успеха међу уметницима и обожаваоцима, преко Дизнијевог анимираног филма као незаобилазне тачке поп културе до црно-беле верзије Џонатана Милера из 1966. године са Равијем Шакаром који свира ситар.

Алиса је на овој изложби приказана као универзална и незаобилазна у модерној култури, првенствено због тога што се ослања на немогуће. Или је све и превише могуће?