Годишњица смрти Зорана Радмиловића

Зоран Радмиловић спада у плејаду великих српских глумаца. Током каријере тумачио је  различитих ликова из савременог репертоара, пронашавши оригиналне акценте како у комици, односно трагикомици, тако и у драми.

Непревазиђени мајстор импровизације, који је одушевљавао позоришну публику, често стварајући утисак да је и сам - позориште. 

Градоначелник Зајечара Бошко Ничић рекао је да су градске власти морале да се затворе позориште после "анализе коју је урадило одељење за финансије на основу правне анализе аката."

"Боље је што је дошло до гашења и формирање новог позоришта како би се створило једно" здраво ткиво'', објаснио је Ницић.

Министар за културу Небојша Брадић је у Зајечару наговестио могућност да ће публика у овом граду од јесени поново гледати врхунске представе.

''Средином септембра завеса ће поново бити подигнута у зајечарском театру-рекао је министар Брадић. То је интерес града, интерес запослених и на крају целе Тимочке крајине, с обзиром на то да је зајечарско позориште једини професионални театар у источној Србији'', рекао је Брадић.

Глумачки ансамбл је на колективном годишњем одмору. По истеку одмора сви ће се наћи на бироу рада.

Ничић мисли да запослени немају разлога за страх јер ће већина бити ангажована, додуше неки за стално, а неки на одређено време.

За 15. септембар се најављује прва премијера у новом позоришту као и ангажман за редитеље Ирфана Менсура, Милана Гутовића и Југа Радивојевића.

Зоран Радмиловић је по очевој жељи уписао право у Београду, затим студирао и на Архитектонском и Филолошком факултету, а упоредо је опробао глумачке могућносту и у КУД "Иво Лола Рибар".

Апсолвирао је глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију и започео каријеру у Београдском драмском позоришту. Године 1964 због одустајања Љубе Тадића ускаче у насловну улогу у "Краљу Ибију", представу коју претвара у тријумф, а за коју је и награђен.

Упамћен је по низу брилијантних улога попут Краља Ибија, Радована III, "Санта Марија дела Салуте", a дебитовао је и на филму 1962 (Чудна девојка) и одиграо око двадесет улога. Главне је остварио у филмовима "Глинени голуб" , "Рам за слику моје драге", "Поглед у ноћ", "Павиљон 6" и "Срећна породица".

Умро је 21. јула 1985. године у Београду.