Прва српска опера „На уранку" од марта на редовном репертоару Народног позоришта

Мелодрама са српским мелодијама и оријенталним призвуком садржај је прве српске опере. Дело Станислава Биничког, смештено у време турске власти, пред данашњом публиком нашло се у савременом читању Нушићевог либрета.

„У самој поставци ја сам се одлучила да направим актуелизацију, осавремењивање заплета, јер ми је деловала прича о првој брачној ноћи као нешто што наша публика неће баш разумети те сам превела то у питање капитала“, наводи редитељка Ана Григоровић.

Опера је написана под утицајем италијанског веризма, са наглим променама атмосфере и карактеристичним, трагичним крајем. Љубав Станке и Радета разумљива је у свакој епохи.

„То је јако захвална улога за младе сопране који почињу своју каријеру. Зато што пре свега не траје дуго, мислим да је јако певљива простоје наш мелос у питању. Тако да ето, заиста лепа и певљива улога“, каже Евгенија Јеремић која тумачи улогу Станке.

„Мелодије нису лаке, што би се рекло. Нису лаке ноте, али ипак су у духу нашег језика. Ту је помогао Нушићев либрето дефинитивно, тако да није претешко за певање. Само просто, човек треба, ми смо обично навикли да изводимо иностране опере, мало се прилагодити духу језика“, напомиње Марко Живковић који тумачи лик Радета.

Премијера опере На уранку била је велики корак за за српску музику на почетку прошлог века. На сцени је најчешће када наша национална кућа обележава значајне годишњице. Од марта је очекујемо на редовном репертоару Народног позоришта.