Дванаест романа у ужем избору за НИН-ову награду

НИН-ов жири критике за најбољи роман године, који ради у саставу Горан Коруновић (председник), Жарка Свирчев, Милена Ђорђијевић, Тамара Митровић и Виолета Стојменовић, одабраће најбољи роман објављен током 2023. године.

У ужем избору жирија нашло се 12 романа:

Аднан Репеша: Година без прољећа (Лагуна)

Док у позадини режи рат – напомиње критичар Иван Миленковић у рецензији романа Аднана Репеше (Мостар, 1978) – момак који још није стасао за војску, али је довољно велик да све разуме и да му ништа не промиче, живи у варљивом мехуру спокоја, прати немире које у њему буде девојке, учи како се, у вреви живота, носи самоћа, настоји да на основу знакова проникне у светове који желе да остану скривени, сусреће се с безнађем, лудилом и смрћу и – пише.

Филип Грујић: И онда опет, из почетка (Booka)

Комбинујући комичне епизоде с промишљањима о љубави, страховима и жељама, Филип Грујић приповеда причу о преиспитивањима читаве генерације с аутентичношћу неког ко тему познаје из прве руке. Издавач поручује да је дело И онда опет, из почетка пуно топлине, истовремено оптимистично и цинично, најављујући га као први прави миленијалски роман у српској књижевности.

Владимир Пиштало: Песма о три света (Агора)

Агора је најавила ново дело Владимира Пиштала као „књигу о жени, о Боки, о свету“, запазивши да прави широк културолошки захват, од барока – доба раног просветитељства, масовног ропства и грађења светског система, па све до Наполеоновог освајања Пераста.

Стево Грабовац: Послије забаве (Имприматур)

Роман о оцу, роман о злочину, роман о породици, роман о пријатељству, роман о одрастању, тотални роман! С темом двојништва, великом каква јесте у нашој књижевности, какву читамо код Данила Киша уосталом, писац уоквирује тематски различите сегменте који ову књигу чине пресеком једног живота.

Нађа Петровић: Медузе живе заувек док их не ухвате (Геопоетика)

Срдан Голубовић пише да књига Нађе Петровић почиње као тинејџерска драма одрастања, али да се брзо претвара у узбудљиву интимну исповест, лепршаву и поетичну; истовремено дирљиву и болну. „То је прича о дубокој и суштинској крхкости, о страху од смрти, али и страху од живота. Интензивно испричана, посебна и разарајуће емотивна, а опет уроњена у све несигурности, несталности и ломљивости душе једне младе девојке.“

Бојан Кривокапић: Вила Фазанка (Areté)

По повратку из иностранства, где је провела скоро цео радни век, Ана, главна јунакиња романа Бојана Кривокапића, купује стан „с погледом на Дунав и Дом армије“. Покушава да се удоми, али јој птице из прошлости не дају мира. Једног августа одлази на север равнице, у Вилу Фазанку, да причува кућу и пса своје најбоље пријатељице.

Владан Матијевић: Пакрац (Лагуна)

Трауматизовани ветеран пакрачког ратишта, јунак новог дела Владана Матијевића, свакодневно пребива на Булевару краља Александра, испред пијаце Ђерам, са групом промашених људи, наркомана, пијанаца, уличних свирача, просјака, полицијских доушника, ситних криминалаца, дилера дроге и девиза, бивших ратника, анархиста, прекупаца и других невољника.

Марко Пишев: Тајни сват (Орфелин издаваштво)

Попут Лавкрафтовог Ниарлатотепа, роман Тајни сват Марка Пишева (Цеље, 1984) – заснован на сложеној неомитологији сазданој у споју блискоисточних култова и извесних егзистенцијалистичких идеја о умрлом богу и његовој заосталој сенци – настоји да нас уведе у стварност иза вела, у само срце космичке страве.

Дејан Огњановић: Задушнице (ауторско издање и штампарија „Свен“)

Јесење задушнице. Новембарско јутро. Срби на гробља носе понуде својим мртвима. Мртви устају из гробова. Али њима није стало до тих понуда… Мртви устају из мртвачница, са столова за обдукцију, из сандука, усред сахрана… Лелек за мртвима претвара се у лелек од мртвих. Почиње хаос. Али хаос је у Србији природно стање – речи су којима је најављен роман Дејана Огњановића.

Лаура Барна: Скупљачи случајева (Нишки културни центар)

Роман Лауре Барне о нама и другима, трагачима које ће случајеви довести у Њујорк, на престижни Универзитет Колумбија, кључно место заплета, али и расплета умрежених догађаја. Судбине досељеника (добровољних и принудних) након убиства у Харлему студенткиње тог универзитета преплићу се са судбинама главних јунака кратког романа Петера Хандкеа Кратко писмо за дуги растанак.

Срђан Срдић: Аутосекција (Партизанска књига)

Роман Срђана Срдића о писању романа, аутофикција чији је главни лик Срђан Срдић, писац који себи даје задатак да напише књигу „од двеста хиљада карактера с размацима“, приказује и коментарише себе у том процесу и завршава писање испуњавањем задате норме.

Љубомир Кораћевић: У земљи Фрање Јосифа (Књижевна општина Вршац)

Након што је својим првим романом Лагер, жанровски одређеним као дијатриба, скренуо на себе пажњу критике и публике, Љубомир Кораћевић у свом другом роману под насловом У земљи Фрање Јосифа нуди могућност за постисторијско промишљање стварности коју живимо, проговарајући о темама као што су незапосленост, брак, питање безбедности, биоинжењеринг и нова сексуалност.

Чланови НИН-овог жирија критике

Горан Коруновић (председник) је ванредни професор на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, на Филолошком факултету у Београду. Писац је књига Гостопримства (2011, поезија), Река каишева (2012, поезија), Литература и опасност (2013, компаративни огледи), Црвена планета (2014, поезија), Уста без капака (2019, поезија), Музе идеологије (2020, компаративна студија), Манастир (2023, поезија, проза). Бави се проучавањем модерних јужнословенских књижевности, са посебним интересовањем за модернистички роман и савремену поезију, а књижевну критику објављује у перидоци и на порталима.

Милана Ђорђијевић дипломирала је, магистрирала и докторирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Ради у Народној библиотеци Србије као уредница књижевних и трибинских програма. Објављује научне радове и књижевне приказе у научној и књижевној периодици. Вишегодишња је сарадница Политикиног подлистка Културни додатак, коприређивач је публикације Писци из Србије и ауторка научне монографије Сукоб Истока и Запада у делима Достојевског, Андрића, Памука и Куција.

Жарка Свирчев је виша научна сарадница у Институту за књижевност и уметност у Београду. Академска сфера интересовања су јој феминистичке студије периодике, авангарда и традиције романа у српској књижевности. Објавила је четири књиге: Ах, тај идентитет! (о стваралаштву Дубравке Угрешић, 2011), Винаверова књижевна република (2017), Портрет претходнице: Драга Дејановић (2018) и Авангардисткиње. Огледи о српској (женској) авангардној књижевности (2018), за коју је добила награду „Анђелка Милић“.

Тамара Митровић од 2012. уредница је Књижевног програма Дома културе Студентски град. У оквиру издавачке делатности ДКСГ, уредила је и објавила петнаест књига од 2017. године. Основала је књижевну награду за најбољу нефикцијску књигу и покренула књижевни фестивал „ПостНИНовске чаролије“ који сваког јануара представља најзначајније романе из претходне године.

Виолета Стојменовић од 2003. ради у Народној библиотеци Бор, где у последњих неколико година уређује и води књижевне и друге програме. Од 2014. уређује и Бележницу, часопис библиотеке. Чланица је редакције часописа Библиотекар Библиотечког друштва Србије и уредница трију зборника стручних радова са Библионета.