Век и по рада Матице српске

Матицу српску основали су српски интелектуалци и привредници да би помогли књижевни лист Сербске летописи, данашњи Летопис Матице српске, најстарији књижевни часопис на свету.

Њено деловање је од почетка усмерено на просвећивање српског народа и представљање српске културе у Европи. После револуционарних збивања 1848/49. године донета је одлука о њеном пресељењу - из пештанског Текелијанума у новосадски Платонеум.

На првој Скупштини за председника је изабран владика Платон Атанацковић.

"Тих година почиње да се формира један нов дух око Матице српске, а свему томе је Матица српска давала посебан тон јер су се развијали различити облици културолошке али и политичке самосвести што је довело потом и до формирања Уједињене омладине српске, а потом и прве политичке странке код Срба, Милетићеве Слободоумне народне странке", каже председник Матице српске Драган Станић.

Матица је изнедрила институције попут библиотеке и галерије Матице српске, издавачког центра и Музеја Војводине, утицала је и на оснивање Српског народног позоришта. У седам научних одељења данас се ради на више од 40 пројеката.

"Матица српска бди над српским језиком тиме што издаје Правопис српског језика, Нормативну граматику и једнотомни Речник српског језика. Тренутно се ради на више пројеката што се тиче језика. На пољу енциклопедистике ради се на српском биографском речнику, српској енциклопедији и лексикону писаца", каже генерални секретар Матице српске Ђорђе Ђурић.

Век и по рада, Матица српска обележила је изложбом у свом седишту, задужбинарском здању Марије Трандафил и свечаном академијом у Српском народном позоришту, а планирани су научни скуп у Новом Саду и програми у Будимпешти и Темишвару.