Читај ми!

Јасмина Трумбеташ Петровић 30 година на оперској сцени – са сваком улогом се расте

У Народном позоришту у Београду, концертом „Све моје хероине“, Јасмина Трумбеташ Петровић обележава 30 година рада. О наступима у иностранству, успеху који траје три деценије и веровању у себе од самих почетака, чувени сопран говори за РТС.

Оперска дива Јасмина Трумбеташ Петровић, у интервјуу за РТС, истиче да је расла заједно са београдском публиком, те да на оперским представама примећује све више младих људи, али и да је све више странаца у публици: „Имамо пуно људи средње генерације који обожавају оперу и долазе на представе, умеју да награде. Имате и пуно људи који први пут дођу на представу, ви то видите по аплаузу. Приметила сам да у задње време, пошто је Београд пун странаца, да је међу публиком све више Руса, из Кине, Кореје“.

Обележавате 30 година каријере, шта је пресудно за успех који траје три деценије?

– Када сте млади и када почињете не знате баш све одговоре, може се рећи да нисте сигурни у себе, да можда и не верујете у себе, да се тражите, али из ове перспективе, најспресуднија је психичка стабилност, вера у себе, да вам се снови остварују. Предиспозиција је свакако таленат за овакву врсту професије, али наравно поред талента, 90 одсто је рад. Сваком новом улогом ја сам расла, стасавала и надограђивала се и учила нешто ново.

– Није певање пуко певање, оперско певање захтева целог човека, ви морате да волите то што радите као и сваки посао, али певање је посебно поље у људском бићу које морате да негујете, јер је глас живи инструмент. Према томе, млади људи би, пре свега, требало да крену на тај начин да оспособе свој вокални апарат, а да онда буду посвећени томе што раде, да на сваком концерту раде студиозно и да уживају у томе што раде.

Који наступ највише памтите и зашто?

– Када смо имали представу Аида у Виминацијуму, то је заиста био један спектакл, пуно људи је било и специјално се правила сцена. Одушевио ме је наступ у Сеулу, у Кореји, где сам певала Мадам Батерфлај пред 4.000 људи и та акустика, та посвећеност и оркестар, заиста је било дивно. Затим, моја гостовања у Аустрији, Румунији, чак Словенији када сам певала Моћ судбине. Чак и овде, нисам била свесна овација, колико је то дирнуло публику.

Ко су за вас хероине?

– Оне које је стварао Верди и Пучини. То сам у својој каријери највише певала и не бих сад могла посебно да издвојим једну од њих, али моје хероине су свакако Адријана Лекуврер, Мадам Батерфлај, Тоска и Амелија и Леонора у Трубадуру са којом сам почела и у Моћи судбине. И Турандот, премијера која је била 2022. године. Све су то моје хероине које сам ја у неком тренутку стварала на сцени и са којима сам се измештала из реалности.

На концерту поводом јубилеја биће и гост изненађења, можете ли да нам откријете ко ће то бити?

– Овог пута, моји гости на сцени биће Снежана Савичић Секулић сопран и Драгутин Матић баритон. Дириговаће маестро Александар Којић,  оркестром Опере Народног позоришта.

среда, 12. јун 2024.
20° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије