Нела Михаиловић: Увек ме изнова изненади колико се неке представе преливају у живот

Део је једне од најуспешнијих глумачких класа Факултета драмских уметности који је завршила 1994. код професора Владимира Јевтовића. У тој класи били су и Наташа Нинковић, Небојша Глоговац, Војин Ћетковић, Сергеј Трифуновић, Борис Пинговић... Њихову дипломску представу „Укроћена горопад“ по тексту Вилијема Шекспира, која је у Народном позоришту изведена више од стотину пута, публика ће имати прилику да види 3. маја онлајн на Јутјуб каналу овог театра у ком је, након ове представе, Нела Михаиловић провела пуних 25 година.

Од многобројних остварених улога Неле Михаиловић у последње време издвојила се улога Данице Чворовић у представи Балкански шпијун за коју је добила неколико награда, између осталих „Зоранов брк“, Статуету „Ћуран“ и једну од најпрестижнијих, награду „Раша Плаовић“ за најбољу улогу на свим београдским позоришним сценама у сезони 2017/2018. Гледамо је и у неким од омиљених телевизијских серија, у којима је остварила запажене улоге.

Једно питање ових дана наметнуло се као неизбежно, како проводите време у изолацији?

– Ванредно стање проводим са породицом у свом дому у Београду. Дисциплиновано, слушајући струку, остајући код куће, уверена да тако чувам породицу, себе, а самим тим и друге. И тако већ 45 дана. Оволико времена са породицом је свакако нешто што ми је недостајало. Превише смо јурили, превише се све убрзало, добро је стати, добро је удахнути, добро је равномерно дисати. Добро је посветити се себи и својима, преиспитати се, окренути се лепим стварима, као што су добре серије, филмови, књиге. Кад смо код књига, Бедни људи, Достојевски. Прича о малим људима, који упркос свему покушавају да сачувају своје достојанство. Чини ми се прикладно за овај тренутак.

Многа позоришта у овом периоду емитују на својим сајтовима снимке представа, што је публика прихватила са великом радошћу. Какав је Ваш однос према тим снимцима? Могу ли бити замена за позоришну представу?

– Драго ми је да се публика радује овим снимцима представа. То говори да им позориште недостаје, што је охрабрујуће и лепо. Лично сам доживела да сам први пут са ове друге стране и да себе посматрам на сцени. Занимљиво је. На жалост већина снимака ни сликом, ни тоном не носи квалитет, који је неопходан за стварно уживање у представи. Жао ми је због тога. Али свакако, овај вид позоришта не може заменити ужитак живог театра. Позориште је живи контакт између глумаца и публике. Једно без другог не постоји. Свака представа је другачија, она расте, развија се, зри и тај осећај је неизрециво задовољство. Због тога волим позориште, због тога га стављам испред сваког медија.

Како ће по Вашем мишљењу изгледати повратак на сцену, да ли ће бити неких промена у атмосфери, у публици?

– Не мислим да ће се нешто променити у позоришној атмосфери кад све ово прође. Глумци ће и даље волети своје представе, долазиће публика, која воли позориште, надам се да ће гледалишта бити пуна и једва чекам тај тренутак.

Имали смо прилику недавно да погледамо и снимак представе Народног позоришта Женски оркестар по тексу Жана Ануја у режији Југа Радивојевића, у којој тумачите улогу госпође Ортанз. Тема је однос тржишта према уметницима и њихов положај у друштву. Да ли су уметници наишли на разумевање у овој ситуацији?

– Увек сам мислила да је позориште одраз живота, наравно са аутентичним печатом ауторског тима, који га ствара. Али увек ме изнова изненади колико се неке представе преливају у живот и не знате где то почиње живот, а престаје позориште и обрнуто. Тако и Женски оркестар. Због друштвено-политичке кризе, држава укида буџет за симфонијски оркестар и пушта га низ воду. Извесни контроверзни бизнисмен купује зграду симфонијског оркестра, преименује га у кафану, а даме из оркестра облачи у корсете, ставља на шипке, са којих ће свирати адекватну кафанску музику. Криза је, култура ћао.

Србија данас. Урађен је ребаланс државног буџета, за културу 0 динара.
Слободни уметници, незапослени, невидљиви за државу. Мислим да вам је јасно да уметници нису наишли на разумевање у овој ситуацији. Сад ми пада на памет још једна дивна књига, опет Достојевски, Понижени и увређени.

Претходни период за Вас на неки начин је обележила улога Данице Чворовић у представи Народног позоришта Балкански шпијун. Представа говори и о колективној, друштвеној параноји, да ли неке елементе те параноје препознајете и у данашњој ситуацији која је задесила читав свет па и наше друштво? Како би се Даница понашала данас, у овом ванредном стању?

– Коронавирус! Невидљиви непријатељ. Ко нас то напада? Од кога се бранимо? Ко нас брани? Ко нам жели добро? Који вирус? Зашто је другачији од других? Јел' га човек направио? Или слепи миш? Кад ће вакцина? Хоће ли нас чиповати вакцином? Зашто нас држе затворене? Зашто је цео свет стао? Колико их је умрло? Шта је 5Г мрежа? Да ли су криви Кинези? Зашто су нам рекли да је вирус безопасан? Јел' због избора? Зашто су нам рекли да су нам гробља мала? Зашто нас сад пуштају? Јел' због избора?.....итд,итд. Параноја! Друштвена! Глобална! У сваком од нас тиња Илија Чворовић! Још једно преливање из позоришта у живот, или обрнуто?
А Даница ће увек стати уз свог човека! Недостаје ми моја позоришна Даница! Она зна са својим Илијом. Ја не знам шта ћу са свим овим „Илијама“.

Шта Вас очекује у наредном периоду након укидања ванредног стања, које улоге и пројекти?

– Када је све ово почело, прекинута су ми снимања две серије. Преживети Београд и Тате. Надам се да ће се то наставити. Очекује ме рад на серији са Миланом Караџићем. Очекује ме на јесен сарадња са Гораном Паскаљевићем. Боже здравља!

Један од догађаја који Вас очекује је премијера филма Небеса у режији Срђана Драгојевића који сте снимали прошле године. Каква је Ваша улога у овом филму и шта нам овај филм поручује?

– Дивно сам сарађивала са Срђаном Драгојевићем. Радујем се том филму и надам се да ће бити добар. Имала сам дивне партнере, Ксенију Маринковић и Горана Навојeца. Не знам колико смем да откривам, али филм је метафора свега што нам се дешавало од деведесетих на овамо и досеже до блиске будућности.

субота, 27. април 2024.
21° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво