Почео Нитратни месец над Београдом

Синоћ је у Музеју кинотеке отворен 13. Фестивал нитратног филма, за који је вредна стара остварења из својих фондова уступило чак 20 европских архива.

Добродошлицу гостима, колегама из иностраних кинотека, с председницом Извршног одбора Европске федерације филмских архива (ACE) Клаудијом Дилман (из Немачког филмског института у Франкфурту) на челу, пожелео је управник Музеја кинотеке Динко Туцаковић.

Плакете Југословенске кинотеке, у знак захвалности за дугогодишњу добру сарадњу, уручене су директорки Македонске кинотеке Мими Ђорђоској Илијевској и представници Словенске кинотеке из Љубљане Татјани Резец Штибиљ.

Током Фестивала, који траје до 14. јуна, биће одржан састанак Извршног одборa ACE, чији је Југословенска кинотека члан по позиву.

Филмски програм у сали у Косовској улици отворио је селектор Фестивала, управник Архива кинотеке Александар Ердељановић, најављујући 31 филм из прве половине 20. века, када се снимало на сребро-нитратној траци.

Реч је о копијама које су рестауриране у значајним европским архивима у оквиру пројеката за заштиту културног наслеђа.

На отварању је приказан италијански филм из 1913. године Последњи дани Помпеје, један од родоначелника жанра историјског спектакла.

Под слоганом „Нитратни месец над Београдом" пројекције ће имати и Лајла (1929), најбољи норвешки неми филм, Дибук (Пољска, 1937) који приказује живот пољских Јевреја пре Другог светског рата, Лађари плавог Дунава (Немачка, 1939) који је сниман у Београду и Смедереву, Содома и Гомора (Аустрија, 1922), суперспектакл Михаља Кертеса (касније Мајкл Кертис) у којем је било чак 3.000 хиљаде статиста.

На програму су и југословенски филмови Парам, парам, паучину (1937), Охрид (1932) и Кекец (1951).

Пројекције немих филмова имају живу музичку пратњу, као и у време њиховог настанка. Званични пијаниста фестивала је Милош Станојевић.