Берлинале, 61. пут

Ако већину људи појам филмског фестивала асоцира на палме, плаже и хаљине с деколтеом, онда се у складу са познатом монтипајтоновском реченицом може рећи да је Берлински фестивал „нешто сасвим другачије".

Док Кан и Венеција профитирају на пријатној медитеранској клими, Берлинале се одржава на балтичком северу. Црвени тепих на Потсдамер плацу најчешће се бели од мраза, мање је атрактиван, али се зато филмови далеко више гледају.

Берлинале је прави фестивал метрополе упућен на свој град током којег се у просеку прода 270.000 улазница са више стотина филмова са свих меридијана.

Социјално и политички најангажованији фестивал на свету који је прошле године прославио јубиларни 60. рођендан, од оснивања је приказао 15.000 филмова.

Предстојеће 61. фестивалско издање почиње међународном премијером филма Човек звани храброст, у режији браће Коен - представника прворазредног америчког независног филма.

Реч је о римејку култног вестерна из 1969. године са Џоном Вејном који у Берлин стиже са 10 номинација за Оскара и звездама филма Џефом Бриџисом, Хејли Стајнфелд и Џошом Броулином.

Храброст, правда и освета

Филм који се у америчким биоскопима приказује од средине децембра прошле године добио је веома позитивне критике као вестерн високог калибра који је надмашио оригинал.

Најачи адут новог виђења новеле Чарлса Портиса је што одише вестерн носталгијом, подсећајући на време храбрости, правде и жеље за осветом.

Као својеврсну оду Оскару, Берлинале ће уприличити у специјалном програму и међународну премијеру филма са највећим бројем номинација за награду Америчке филмске академије Краљев говор и на Потсдамер плац довести Хелен Бонам Картер и Колина Фирта који претендују на златне холивудске статуете.

Берлински црвени тепих медијски атрактивним учиниће и филм ван конкуренције Безимени, трилер чија се радња о крађи идентитета дешава у немачкој престоници, са Лијамом Нисоном и Дајан Кругер.

У трци за Златног медведа 16 остварења

Фестивалска конкуренција у ауторском смислу има широк дијапазон, од најновије екстраваганције Мађара Беле Тара, историјских фрески снимљених у Србији из визуре британца Рејфа Фајнса до извиканих миљеника Санденс фестивала попут дебија Margin Call Џej-Сија Шандора.

Од 22 филма у главном фестивалском програму 16 ће се такмичити за различите награде, укључујући ону главну - Златног медведа за најбољи филм.

Доминирају наслови млађих и мање познатих аутора, петоро су дебитанти, више је жена аутора и техничких новина којима Берлинале раније није био склон.

У конкуренцији је највише филмова из америчке продукције - четири, а међу њима највише пажње привући ће Кевин Спејси, Џереми Ајронс, Стенли Тући, глумачка екипа трилера на тему финансијских малверзација из малопре поменутог остварења Margin Call.

Друга по присутности је немачка кинематографија са три наслова. По теми занимљивом се чини прича Андреаса Фајела о западном Берлину током бурних шездесетих.

Драган Мићановић и Славко Штимац представљају Србију

Филмова са простора бивше Југославије нема, а од кинематографија из окружења у главном програму је мађарски филм Торински коњ у режији „артхаус" краља Беле Тара и аустријски Мој најбољи пријатељ Волфганга Урнеберга.

Ипак за нас је свакако најбитнија светска премијера редитељског дебија Рејфа Фајнса саваремене адаптације Шекспирове староримске трагедије Кориолан, снимљене у Србији у коме уз Џерарда Батлера, Ванесу Редгрејв играју и наши глумци Драган Мићановић и Славко Штимац.

Како ствари стоје, неопходни асесоар Фестивала постаће три-де наочаре. Први пут у својој историји Берлинале приказује филмове у три-де техници и то чак у три наслова Пину Вима Вендерса, филм посвећен славној кореографкињи и угледној плесној фигури прошлог века Пини Бауш, затим документарац о праисторијским цртежима у француској Пећина заборављених снова Вернера Херцога и анимирану бајку Ноћне приче славног француског аниматора Мишела Оселота који се нашао чак и у такмичарској селекцији.

Занимљиво је да ће сва три филма бити приказана у једном дану, 13. фебруара.

Међутим, контрадикторном се чини Вендерсова изјава да не верује у вредност три-де техике на филму и поред тога што је одлучио да и сам као стваралац доживи дубинско искуство.

Судећи према концепту уметничког директора Дитера Кослика, који није применио проверену селекторску рецептуру, 61. Берлинале је квантитативно, можда, мање, али је и смелије у односу на неколико претходних издања.

Оно што је извесно јесте да Берлинале не одступа од традиције јаке политичке обојености. Позивом да буде члан главног фестивалског жирија Фестивал је показао солидарност према иранском синеасти Џафару Панахију осуђеном на шест година затвора, због његових критичких фимова на тему савременог иранског друштва. На годишњицу иранске револуције биће приказано његово дело Офсајд, које је 2006. у Берлину награђено Гран пријем жирија.

О квалитету филмова и наградама одлучиваће међународни жири предвођен креативном филмском уметницом са великим искуством у европској, америчкој и светској кинематографији Изабелом Роселини.

Славна глумица и продуценткиња, иначе ћерка прослављеног италијанског неореалисте Роберта Роселинија и шведске филмске звезде Ингрид Бергман, дебитовала је као редитељка на Берлиналеу 2008. године, када је приказала серијал кратких филмова о сексуалности животиња.

Кроз низ дебата и ретроспективу „Филм као живот и живот као филм", Берлинале одаје почаст и Ингмару Бергману, лауреату многих признања међу којима и Златног медведа 1957. године за Дивље јагоде. О његовом филмском и позоришном опусу предавања ће држати Харијет Андерсон која је са Бергманом радила на фимовима Лето са Моником, Крици и шапутања, Као у огледалу и прва глумица са којом је сарађивао Лив Улман, звезда Летње сонате.

Дакле, коначно одбројавање до свечаног отварања 61. Берлиналеа, календарски првог од три најпрестижнија светска фестивала, почиње!