„Тилва Рош“ стиже у Бор и Београд

Играни филм Тилва Рош аутора Николе Лежаића биће премијерно приказан вечерас у Бору, где је и сниман, а пет дана касније имаће пројекцију и у Београду у реновираној биоскопској сали Дома омладине.

Дебитантски дугометражни филм редитеља и сценаристе Лежаића већ је постигао велики успех на међународној сцени.

Током 2010. године, учествовао је на 17 фестивала и освојио 11 награда, међу којима пет главних (за најбољи филм) у Сарајеву и на фестивалима у Русији, Холандији, Португалу и Француској.

Тилва Рош је узбудљива прича о одрастању, пријатељству и љубави, свеж, духовит и благо меланхоличан филм у жанру тинејџ драме, оценила је инострана критика.

Главни квалитети овог филма, у којем играју натуршчици, јесу оригиналност и аутентичност.

Редитељ је изјавио да је инспирацију добио пре четири године, када је видео једночасовни аматерски филм.

Снимили су га тинејџери из Лежаићевог родног Бора, скејтери Стефан Ђорђевић и Марко Тодоровић.

Двојици младића поверене су главне мушке улоге у филму, а главног женског лика Дуњи Ковачевић.

У играни филм укључени су и аматерски снимци бизарног садржаја из Ђорђевићевог и Тодоровићевог филма Crap - Pain is empty.

Главни ликови су Тода и Стефан, најбољи другови, скејтери који проводе лето по завршетку средње школе у свом малом рударском граду, снимајући клипове по угледу на Ем-Ти-Ви шоу Jackass. Време проводе са Дуњом, другарицом која живи у Француској, али сваког лета долази у Бор да буде са старим друштвом.

Тода и Стефан улазе у прећутно надметање за њену пажњу, снимајући све луђе видео-клипове, те се развија чудан однос истовременог пријатељства и такмичења.

У другом плану приче је град Бор у време демонстрација људи који су остали без посла у доба транзиције и приватизације.

Лежаић је нагласио да је то само позадинска прича и да није желео да уводи и аспект политике, јер то филмским јунацима није интересантно, као што није било ни њему када је имао 18 година.

Наслов филма значи црвено брдо (на влашком језику), а то је име локалитета где је започела рударска историја Бора.

Специфични пејзажи напуштених рударских копова одлично су представљени, захваљујући директору фотографије Милошу Јаћимовићу.

Лежаић је био и монтажер и копродуцент, уз Мину Ђукић и Уроша Томића, а пројекат је реализован за око 400.000 евра. Остварење је реализовано и захваљујући продуцентској кући „Кисело дете", коју је основало неколико младих српских филмских аутора, окупљених око заједничког циља - прављења независних играних и документарних филмова са ставом.