Кан је завршен, трка за Оскара почиње: Девет филмова на које треба обратити пажњу

Ако желите да предвидите који ће филмови бити номиновани за Оскара, довољно је да погледате програм Канског фестивала из претходног маја. Последњих година, веза између ова два догађаја постала је јача него до сада.

Успех филмова као што су француска судска драма Анатомија пада, која је након Златне палме освојила и Оскара за најбољи оригинални сценарио, или Зона интереса, награђена и у Кану и у Лос Анђелесу, потврђује да је Кроазета кључна лансирна рампа.

Сличан пут су имали и филмови Емилија Перез и Анора, који су након канске премијере остварили запажен успеху сезони награда. Сада, када се завеса спустила на још једно издање фестивала, филмски критичар Би-Би-Сија наводи девет филмова који имају највеће шансе да постану озбиљни кандидати за Оскара.

Добитник Златне палме и друштвене контроверзе

Главну награду фестивала, Златну палму, освојио је филм Фјорд румунског редитеља Кристијана Мунђијуа, упркос подељеним реакцијама критике. Иако није био миљеник рецензената, ова драма се бави изузетно актуелном темом.

Себастијан Стен и Ренате Рејнсве глуме евангелистички пар који се из Румуније сели у Норвешку, где бивају оптужени за злостављање деце јер их дисциплинују шамарањем. Филм прераста у дебату између хришћанства и секуларизма, конзервативне традиције и прогресивног либерализма, што ће сигурно подстаћи чланове Академије на разговор, а вероватно и на гласање.

У сличном тону, али са другачијим фокусом, истиче се Notre Salut (Наш спас), оштроумна драма Емануела Мара. Филм је биографска прича о редитељевом прадеди, Анрију Мару (Сван Арло), амбициозном бирократи који током немачке окупације Француске у Другом светском рату прихвата посао у Вишијевском режиму.

Себе доживљава као патриоту који модерним теоријама менаџмента обнавља Француску, док игнорише чињеницу да сарађује са нацистима. Натуралистичка глума и интимна камера наглашавају како најстрашније диктатуре опстају уз помоћ најобичнијих људи.

Амерички инди дух и европске саге

Иако је америчких филмова било мало, један се посебно издвојио. Club Kid, који је написао, режирао и у којем главну улогу тумачи Џордан Фирстман (I Love LA), доноси причу о љубитељу журки чији се живот окреће наглавачке када се појави његов десетогодишњи син (Реџи Абсолом) за којег није ни знао да постоји.

Филм је већ назван овогодишњим наследником хита Анора, и то с разлогом. Не само да деле истог продуцента, Алекса Кокоа, већ је у питању енергична инди комедија смештена у Њујорк, пуна провокативног хумора и оштрог духа, али и великог срца. Можда неће освојити Оскара за најбољи филм, али номинација је врло могућа.

Са друге стране Атлантика стиже La Bola Negra (Црна кугла), шпанска историјска сага која испуњава бројне критеријуме за Оскара: грандиозност, раскошне костиме, снажне емоције и литерарну памет.

Редитељски двојац Хавијер Калви и Хавијер Амброси, познати као Лос Јавис, преплићу три наратива, два из тридесетих година прошлог века и један из 2017, истражујући како су хомосексуалне везе брисане из шпанске историје. Упечатљиве епизодне улоге Пенелопе Круз и Глен Клоуз сигурно ће привући пажњу Холивуда.

Интимне драме и портрети уметника

Рјусуке Хамагучи, чији је филм Повези ме (2021) освојио Оскара за најбољи међународни филм, враћа се са дубоко хуманом и нежном драмом All of a Sudden (Одједном). Радња је већим делом смештена у Париз, где Виржини Ефира, посвећена директорка старачког дома, упознаје јапанску драматуршкињу Тао Окамото, која болује од терминалног карцинома.

Са трајањем од три и по сата, филм представља изазов за публику, али они који остану до краја биће дубоко дирнути.

Рами Малек се враћа у великом стилу улогом у филму The Man I Love. Попут Боемске рапсодије, за коју је добио Оскара, Малек поново тумачи харизматичног геј певача оболелог од сиде. Међутим, његов лик, Џими Џорџ, далеко је од стадионске звезде.

У овој дирљивој инди драми Ајре Сакса, Џими је део групе пријатеља која поставља представу на Бродвеју касних осамдесетих. Његова рањивост, док га подржавају партнер (Том Стариџ) и сестра (Ребека Хол), публици ће сломити срце.

Академија традиционално цени филмове о снимању филмова, а El ser querido (Вољена особа) је један од најбољих примера. Хавијер Бардем је у животној форми као престижни редитељ који ангажује сопствену ћерку (Викторија Луенго) за главну улогу у свом историјском епу.

Иако је она захвална на прилици, током снимања открива да је он једнако преке нарави према њој као и према остатку екипе. Бардемова страствена и бескомпромисна улога јединствена је креација вредна Оскара.

Жанровски заокрети и историјски трилери

Мађарски редитељ Ласло Немеш, познат по филму Шаулов син, доноси још једну напету хронику Другог светског рата. Његов нови филм Мулен заснован је на истинитој причи о Жану Мулену (Жил Лелуш), вођи француског покрета отпора којег у Лиону хапси и испитује озлоглашени командант Гестапоа Клаус Барби (Ларс Ајдингер). Уз две изванредне централне улоге, Мулен је мрачни шпијунски трилер и снажан омаж изузетном херојству.

За крај, ту је и руски редитељ Андреј Звјагинцев са филмом Минотаур. У питању је римејк филма Неверна жена (1969) Клода Шаброла, напети хичкоковски трилер о бизнисмену (Дмитриј Мазуров) који открива да га супруга (Ирис Лебедева) вара.

Звјагинцев додаје оштар политички коментар премештајући радњу у савремени руски град. Супруг у његовом филму је олигарх који ужива у луксузу, док се његови запослени шаљу у рат у Украјини. Овај спој жанра и политике чини Минотаура једним од најинтригантнијих остварења сезоне.