Филмска јесен је почела: Интригантне теме на Мостри, од кризе идентитета до теорија завере

Мостра се наметнула као главна предпремијерна платформа за филмове које ће крунисати важне филмске награде. Самим тим програм је ове године доминантно англосаксоски.

Од 21 филма у конкуренцији за Златног лава, девет је на енглеском језику од нових наслова Џима Џармуша, Јоргоса Лантимоса, Гиљерма дел Тора, Кетрин БИголоу до браће Сафди - Бена и Џоша и до филма који потписује Ноа Баумбах.

Филмске домете, оцењује жири предвођен Александром Пејном, утицајним америчким независним редитељем познатим по Странпутицама, Небраски, Потомцима.

„Може ли филм заиста да промени друштво или културу? Не знам. Сумњам. Али макар, када правимо филмове који су релевантни за своје време, остављамо сведочанство о томе да је неко макар размишљао тим стварима. Да ли су Лубичев филм Бити или не бити или Чаплинов Велики диктатор спречили Други светски рат или Холокауст? Нису. Али, они су документ који показује да су људи били свесни тих појава, чак и пре него што су се догодиле. Остали су као сведочанства", рекао је председник жирија Александар Пејн.

У програму 82. Мостре је и пет филмова земље домаћина, при чему је посебну пажњу привукло остварење којим је Венецијанска екстраваганца отворена - Милост Паола Сорентина са његовим омиљеним глумцем Тонијем Сервиљом који у вишеслојној моралној драми игра измишљеног председника Италије који се суочава са етичким и правним дилемема, поред осталог, да потпише закон којим би се у католичкој Италији легализовала еутаназија.

„Добро је познато да филм данас нема онај утицај и популарност као у прошлости. Али, може и даље да покушава да скрене пажњу на неку тему која је толико важна као што је еутаназија... Кад сам почео да снимам филмове, схватио сам да су односи моћи израженији међу политичарима и онима који заиста држе моћ у рукама. Одувек ме је та тема занимала", изјавио је Сорентино.

А шта су најинтригантније теме 82. Мостре? Ново виђење Франкештајна, војно политички трилер о реакцији америчких служби у случају напада атомском бомбом, адаптација корејског филма Бугонија о теоретичарима завере који отимају фармацеутског могула, хумористичка драма о филмској звезди са кризом идентитета - игра је Џорџ Клуни, нова екранизација Камијевог Странца, а ту је и Чаробњак из Кремља у коме се француски редитељ Оливје Асајас бави раним раздобљем транзиције почетком 90 тих година прошлог века у Русији.

Један од значајних ликова у филму је тада млади Владимир Путин кога игра Џуд Лоу уз тешку шминку и протезе.

На Мостри ће бити приказана и хуманитарно политичка драма у Гази, редитељке из Туниса Кутер Бен Ханије, која је екранизација истинитог догађаја, ликвидације петогодишње палестинске девојчице и њене породице. Назнаке су да ће политика загрејати атмосферу фестивала на Лиду.