Другачија врста љубави у „Беси“

Редитељ и сценариста филма „Беса" Срђан Карановић наглашава да је желео да се бави „врстом љубави која је у извесном смислу екстремна (платонска)", поготово сада када смо сведоци филмова који се баве другим екстремима у љубави, са много секса и насиља.

„Хтео сам да покажем да постоји и друга врста љубави, која не мора да буде слабија по интензитету, нити безначајнија. Чинило ми се да таква прича најубедљивије може да се исприча у неком старом времену", рекао је прослављени аутор на конференцији за новинаре после пројекције филма у „Таквуду".

Радња се дешава у малом месту на југу Србије у време Првог светског рата. Главне улоге играју Предраг Мики Манојловић и словеначка глумица Ива Крајнц.

Прича почиње у лето 1914. године када директор школе, Србин, добија ратни распоред, а младу супругу Леу (Крајнц), Словенку, наставницу музике коју је упознао на студијама у Бечу, нема коме да остави.

Школски послужитељ, патријархални Албанац Азем (Манојловић) даје му „бесу" да ће чувати Леу.

Неочекивана љубав између Азема и Лее прети да доведе у питање ово обећање, које се према традицији мора одржати по цену живота.

Епизодне улоге играју Небојша Дугалић (директор школе), Радивоје Буквић, као официр српске војске чија је јединица смештена у школску зграду и Ана Костовска као наставница из места, жена са предрасудама.

Говорећи о томе како је настала „Беса", Карановић је истакао да је тешко установити како се рађа идеја за филмско дело.

„То је чудан процес, и емотиван и рационалан. Годинама сам слушао разне приче и читао историјске књиге и тако постепено исконструисао ову причу, која је делом инспирисана истинитим догађајима", објаснио је Карановић.

Поводом националности главних јунака, редитељ је истакао да су сви били пуноправни грађани Краљевине Србије, а на питање о могућој политичкој конотацији одговорио је да се „на жалост свакодневно изненађујемо каквих све будала има око нас".

„Зашто ја као редитељ не бих имао Албанца као лик у филму? Ако је то само по себи некоме политички трн у оку, онда тај неко треба да размисли о томе", рекао је Карановић.

„У Београду данас живи 20.000 Албанаца, само се крију, јер се плаше. Зашто је то тако, не знам, они су равноправни грађани ове земље. Ово је филм о љубави. Политика је нешто друго, а Косово је нешто треће. Овај филм нема никакве везе са Косовом", био је изричит Карановић.

Уверљива прича без „љубавне егзекуције"

У суптилно снимљеној, интимистичкој драми упечатљиву улогу остварио је Манојловић, који је изјавио да још није видео филм, али да му је рад са Карановићем био велико задовољство.

„Важна ми је симболика наслова, нарочито у овом времену у којем реч не значи ништа. Дати реч и држати је се постало је бесмислена категорија, али за мене није. Ја живим и трудим се да радим поштујући реч", истакао је познати глумац.

Манојловић је приметио да је на почетку имао дилему може ли да се исприча уверљива филмска прича без „љубавне егзекуције", приметивши да га занима платонска, као и све друге врсте љубави.

„Беса" је копродукција у којој је учестовало седам кућа из пет држава, уз осам фондова из шест земаља и европски фонд Еуримаж.

Продуценти филма из компаније „Баш челик", Јелена Митровић и редитељ Срдан Голубовић, указали су да су копродукције, као начин да се лакше скупи потребни новац, истовремено компликоване због много координирања и да је због тога био дуг процес од идеје до изласка филма пред публику.

Припреме су почеле још 2004. године, а филм је сниман у лето 2008. године у Делиблатској пешчари, наводе продуценти.

Српски део буџета, нешто више од 30 одсто, износио је 28 милиона динара.

„Беса" је до сада приказана у Порторожу, у информативној селекцији националног фестивала. Осим Србије и Словеније, копродуценти су из Француске, Мађарске и Хрватске, те се, уз позиве на међународне фестивале, очекује редовна диструбуција у тим земљама.

Премијера филма „Беса" заказана је за 30. март у Центру „Сава".