Прича о Лизипу отворила Смотру археолошког филма

Пројекцијом грчког остварења "Лизип створи" редитеља Никоса Фрајкиаса синоћ је у Атријуму Народног музеја отворена 11. Међународна смотра архелошког филма, на којој ће до 16. марта бити приказано 25 филмова из девет земаља.

Смотру су званично отворили помоћница министра за заштиту културне баштине Душица Живковић, саветник за културу Хеленског фонда за културу Никос Цицимелис и директорка Народног музеја Татјана Цвјетићанин.

"Лизип створи" хеленизам

Филм "Лизип створи" покушава кроз својеврсну археолошку, фиозофску, историјску и библиографску студију, преточену у филм прикаже Лизипа као човека од "крви и меса" и појасни његове личне или уметничке драме.

Јер, без обзира што је Грчка петог и четвртог века пре нове ере, са такозваном "великом чертворком" вајара (Мирон, Фидија, Праксител, Лизип) непоновљива ликовна енергија у целокупној светској Историји уметности, о људима које су је изнели знамо веома мало.

Зато филм "Лизип створи", прича причу  о Лизипу, личном вајару Александра Македонског и човеку који наговештава Хеленизам, прве културе прожимања култура, замишљене од Александра, промовисане кроз Аристотела и први пут показане преко Лизипа и његових дела.

Ове године је чак шест остварења из Србије уврштено у програм Смотре.

До 16. марта на програму ће бити филмови из Грчке, Србије,  Немачке, Француске, Италије, Шпаније, Турске, Аустрије и Белгије.

После Београда филмови са Смотре биће по већ једнодеценијској пракси приказани и у другим градовима Србије.

До сада је на тај начин Смотра археолошког филма претставила филмове у 28 градова региона.