„Писац из сенке" на ФЕСТ-у

Драма „Џин" Адријана Бинијеза, дубока и лична прича о опсесији и воајеризму, која је на 59. Берлиналеу награђена Сребрним медведом у категорији награда жирија, отвара данашњи премијерни програм у Центру „Сава", од 16.30.

У остварењу „Џин", када Сунце зађе, Хара, радник обезбеђења супермаркета у предграђу Монтевидеа (Орасио Камандуље), прати снимке са надзорних камера.

Посао је обично поприлично досадан, па Хара гледа да се некако забави гледањем телевизије, решавањем укрштеница и слушањем музике.

Једне ноћи, Хара погледа на монитор и угледа прелепу чистачицу Хулију (Леонор Сваркас) и тренутно постане очаран њеном појавом.

Сваким даном Харина опсесија Хулијом јача и временом он почне да је прати и када није на послу.

Убрзо, цео живот радника обезбеђења је фокусиран на праћење Хулијиних активности и он је посматра док је на плажи, у биоскопу, чак и када је на љубавном састанку са другим мушкарцем.

У то време супермаркетом почну да круже гласине о отпуштању и Хара сазнаје да ће и Хулија бити једна од отпуштених.

Зато очарани радник обезбеђења мора да одлучи да ли да заувек изгуби Хулију, или да јој коначно призна своја осећања...

Редитељ „Џина" Адријан Бинијез рођен је у Буенос Ајресу. Током деведесетих радио је као музичар, а као глумац појављује се у филму „Виски" редитеља Ребеље и Столе, који је 2004. године приказан на Берлиналеу.

„Џин" је Бинијезов први дугометражни филм, а пре њега режирао је кратке филмове "8 Hours" и "Total Availability".

Осим у Берлину, Бинијезов дебитантски филм награђиван је и на фестивалима у Чикагу, Лими и Сан Себастијану.

Следећи на програму, од 19 часова је последње остварење Романа Поланског „Писац из сенке", са Јуаном Мекгрегором, Пирсом Броснаном, Оливијом Вилијамс и Ким Катрал у главним улогама.

Режисер, продуцент, сценариста и глумац Роман Полански рођен је у Француској, а каријеру је започео у Пољској.

За први дугометражни играни филм „Нож у води" био је номинован за Оскара за најбољи страни филм.

Касније, Полански је још пет пута био номинован за Оскара, а 2002. године за „Пијанисту" и добио награду Америчке филмске академије за режију.

Током каријере, Полански је добио 52 награде, а међу њима и два БАФТА признања, четири Цезара, Златни глобус и Златну палму.

Његов последњи филм „Писац из сенке" је адаптација књиге Роберта Хариса, који је заједно са Поланским написао сценарио.

Прича остварења говори о писцу мемоара којег унајми бивши британски премијер.

Радећи за бившег премијера, писац из сенке набаса на тајне из прошлости које ће и његов живот довести у велику опасност.

„Писац из сенке" премијерно је приказан на 60. Берлиналеу, где је Роман Полански добио награду за најбољу режију.

У 22 часа заказана је пројекција британског филма „Тражећи Ерика" Кена Лоуча, добитника Златне палме (за филм "The Wind That Shakes the Barley" 2006. године) и режисера склоног приказивању социјалних тема као што су живот бескућника или права радника.

Његов нови филм, „Тражећи Ерика", говори о бекству од проблема модерног живота које фудбал пружа навијачима, а у њему се појављује и легендарни бивши фудбалер Ерик Кантона.

Говорећи о овом наслову, Кен Лоуч је изјавио: „Желели смо да оспоримо идеју да су познати изнад обичних људи. Такође, хтео сам филм који промовише солидарност и показује да смо сви ми снажнији као тим него као појединци."

Прича филма говори о поштару Ерику који се никако не сналази у животу, а нема много помоћи ни од породице.

Таман када се чини да је све изгубљено и када не види излаз из проблема, Ерика у халуцинацији неочекивано посети његов имењак, фудбалер Ерик Кантона, који му даје савете и помаже да преокрене живот набоље...

„Тражећи Ерика" био је приказан на 62. Канском фестивалу у званичној конкуренцији.

Дворана културног центра

Од 13.30 приказиваће се „Павиљон 6" Карена Шахназарова и Александра Горновског.

Карен Шахназаров добитник је бројних престижних награда и важи за једног од најуспешнијих руских режисера.

„Павиљон 6" је модернизована верзија парадоксалне и узнемиравајуће Чеховљеве приче о психијатру Андреју Рагину који заврши као пацијент у истој установи у којој је радио.

Филм је мешавина немира и загонетки и показује колико је лако постати оно чега се највише плашимо, а главне улоге тумаче Владимир Иљин, Алексеј Вертков, Александер Панкратов-Чорниј и Јевгениј Стичкин.

Од 16 часова на програму је премијера српског дугометражног документарног филма „На граници" по сценарију и у режији Жарка Драгојевића, а у склопу програма „Чињенице и слагалице".

Ова слојевита документарна прича постјугословенске Србије приказује живот људи у атару општине Куршумлија, у копненој зони безбедности.

Драгојевић је познат по играним филмовима „Кућа поред пруге" и „Ноћ у кући моје мајке", као и по више краткометражних и телевизијских остварења.

У свом новом филму он се бави напуштеним селима и њиховим некадашњим житељима.

Људи се повлаче са „границе" дубље у територију општине, према граду, који и сам грца у транзиционом сиромаштву и пропадању.

Брђани ретко посећују своја родна огњишта, а када то чине иду наоружани, јер се са оне стране „границе" веома често на њих пуца, без повода.

Овај документарац се најављује као „филмска прича о српском југу, сиромашном и угроженом, дезинтегрисаном у територијалном, економском, културном и демографском погледу, али, упркос свему, бодром и пркосном".

Следи пројекција филма „Жене без мушкараца" о сукобу традиције и савременог, који је, у сарадњи са Шојом Азари, режирала Ширин Нешат.

Уметница рођена у Ирану, Ширин Нешат, у своме раду бави се сложеним друштвеним и религиозним силама које обликују идентитет муслиманки.

Ауторка је и неколико видеоинсталација, међу којима је и "Turbulent" (из 1998. године), за који је добила награду 48. Венецијанском бијеналеу.

У њеном дебитантском дугометражном играном филму „Жене без мушкараца" приказани су животи четири жене током 1953. године, када је изабрани премијер Ирана уклоњен државним ударом, потпомогнутим од стране Британије и САД.

У том турбулентном периоду борбе за демократију, четири хероине филма трагају за слободом и опстанком у култури са строгим правилима религиозног, сексуалног и друштвеног понашања.

Следећи на програму, од 20.30 часова је наслов „Бубен, Барабан" Алексеја Мизгирјева, који ће се приказивати у склопу такмичарског програма „Европа ван Европе".

Филм говори о Катји, 45-годишњој библиотекарки, чији живот одувек представља борбу.

Она има само собицу у хостелу, коју изнајмљује са пријатељицом, и јадну библиотекарску плату која увек касни.

Катјин досадни живот коначно се разведри кад се заљуби у морнаричког официра који је на одсуству, и када од оца наследи стан.

Али, кад морнар открије њену тајну и остави је због најбоље другарице, живот, који тек што је почео да обећава, постаје још гори, а Катја се окреће освети.

Последњи филм у Дворани културног центра седмог дана 38. ФЕСТ-а је кинески „Ченгду, волим те!" Ђијена Цуија (корејско-кинеског кантаутора, трубача и гитаристе, познатог и као „отац кинеског рока") и Фрута Чана (редитеља из Хонгконга) , који су за ово остварење снимили по једну епизоду.

Чанова прича је о мајстору припремања чаја Џао Леју, који се 1976. године враћа у чајџиницу у Ченгдуу.

Он подучава Сјао Хонг вештини спремања чаја, али се убрзо заљубљује у њу.

Када земљу погоди разорни земљотрес, све је уништено, а једино преживљавају дивна традиција примремања чаја и љубав.

Прича Ђијена Цуија смештена је у 2029. годину и говори о плесачици Лин Мјао, коју кроз живот воде две велике жеље.

Прва је да нађе младића који јој је спасао живот за време земљотреса у детињству, а друга да пронађе човека који је повредио њеног рођака.

За време наступа Лин Мјао упознаје Лија Хаоа, не слутећи да би младић који је њој спасао живот могао истовремено да буде и човек који је повредио њеног рођака.

На крају остаје питање како ће се Лин Мјао изборити са сложеним осећањем љубави и мржње које гаји према њему?

Програм у Кинотеци

Од 15 часова у Кинотеци ће се приказивати „Крај рата" Драгана Кресоје из 1985. године, а од 17.30 „Мисија" Роланда Џофија.

Од 20 часова је пројекција француско-италијанске драме „36 одраза Пик Сен Лу" Жака Ривета, приказане на 66. Венецијанском фестивалу.

Заједно са Жан-Ликом Годаром, Ериком Ромером, Франсоом Трифоом, Клодом Шабролом и Ликом Мулеом, Жак Ривет чини само срце Француског новог таласа.

Прича његовог новог филма „36 одраза Пик Сен Лу" говори о малом циркусу чији власник изненада умре уочи поласка на летњу турнеју.

Да би спасили сезону, чланови трупе одлуче да замоле његову најстарију ћерку Кејт да им се придружи.

Иако је напустила циркус петнаест година раније, она на опште изненађење прихвата да свој нови живот остави по страни и да им се придружи.

Игром случаја, Кејтин пут се укршта са Италијаном Виторијом.

Фасциниран циркусом и Кејтином личношћу, он одлучује да их прати и временом постаје део трупе, а касније и део представе. Но, он пре свега покушава да открије Кејтину тајну - зашто је напустила циркус и зашто је пристала да се врати?

У филму глуме Џејн Биркин, Серђо Кастелито и Андре Маркон.