Апокалипса стиже у биоскопе

Иако је 21. децембар 2012. године иза нас, најмоћнија филмска индустрија не престаје да се бави идејом о крају света, старом колико и човечанство. Природне катаклизме, нуклеарна разарања, напади зомбија, инвазије ванземаљаца, велике заразе које уништавају планету - тематски дуго постоје у историји филма.

Сценариста и редитељ Саша Радојевић каже да се, као што је то било везано за велики талас филмова који је проистекао из Хладног рата, увек ослушкује оно што је актуелни политички тренутак.

"И врло често када је постојао тај биполарни систем знало се јасно ко је непријатељ. Ко је са друге стране. Овога тренутка постоји униполарни свет у којем једна сила покушава да котролише све", истиче Радојевић.

И док се Том Круз у филму Заборав спрема да пронађе нови дом на другој планети, Бред Пит бори са пандемијом у Светском рату „Зе", Вил Смит се у филму После Земље суочава са новим врстама након катаклизме.

Филмски критичар Драган Јовићевић наводи да су све то страхови којих се људи одувек боје и које воле да гледају.

"Мислим да људи воле да осете ту дубоку емоцију, а то је страх од завршетка, страх од краја, страх од смака, био он буквалан или фигуративан", објашњава Јовићевић.

Постапокалиптични филмови са скупом продукцијом служе и за показивање технолошке супериорности америчке кинематографије. Судећи по старијим насловима Дан независности и Армагедон остварују и велику гледаност.

Данијела Милошевић из „Тарамаунт филма" верује да холивудски продуценти планирају своје наслове тако да остваре добру зараду на њима.

"Обично то буду филмови који имају одлична глумце, имају редитеље који умеју да баратају специјалним ефектима баш како треба да вам побуде и оне ситне страхове", истиче Милошевић.

Да опасност од смака света може да се обради и из комичног угла, увериће нас неколицина нових филмова који поручују да је смех једина шанса за опстанак човечанства.