Географско порекло – додатна вредност вашег производа

Ознака географског порекла је право интелектуалне својине које може да се заштити у нашем Заводу за интелектуалну својину.

У најкраћем, ознака географског порекла је назив неке земље, региона или локалитета којим се обележава одређени прозвод који потиче с тог географског подручја и који захваљујући тој чињеници да потиче с тог географског подручја, поседује неке специфичне карактеристике.

На свету има много малина, али само је једна „Ариљска малина“. На свету има много врста купуса, али само је један „Футошки купус“. На свету има много врста меда, али само један је „Хомољски мед“.

Све су то примери наших ознака географског порекла. Сви ти производи дугују своје специфичне карактеристике посебним микро-климатским условима региона из којег потичу, или вештини људи који их праве, или комбинацији то двоје.

Поводом ознака географског порекла у Заводу за интелектуалну својину воде се два одвојена правна поступка.

Први је поступак за установљење ознаке географског порекла.

На пример, установили смо ознаку порекла за Пиротску пеглану кобасицу. Тиме смо установили стандард и рекли: да би неко могао да користи на свом производу ознаку порекла производа Пиротска пеглана кобасица, да би стекао то право, његов производ мора да испуњава услове забележене у елаборату о географској ознаци порекла.

Други поступак је поступак за стицање својства овлашћеног корисника ознаке порекла. Произвођач који живи и ради на датом географском подручју, подноси захтев да му се призна право коришћења регистроване ознаке географског порекла и у ту сврху он доказује да његови производи заиста испуњавају услове записане у елаборату установљене ознаке географског порекла, као и да је овлашћена сертификациона кућа то проверила и потврдила. Ове фазе поступка постоје и упоредно, а такође и у ЕУ.

Често, производе са заштићеним географским пореклом називамо нашим „традиционалним производима“ што заиста добро описује њихову суштину.

Производи као што су „Пиротски ћилим“, „Злакуса“, „Сјенички сир“, „Врбички бели лук“ и други, представљају плод традиције наших људи. Традиција, ма које врсте, не настаје преко ноћи, њу стварају и обликују генерације људи током деценија, понекад и векова. Зато реч традиција указује на трајање и постојаност, она је као нека дуга нит која повезује прошлост и садашњост, генерације људи уједињене у неком корисном, племенитом и смисленом циљу. Ознаке географског порекла су зато и део нашег националног идентитета.

Али поред тога, географска ознака је и економска категорија. Једно истраживање показује да у Србији чак 40% наших грађана показује спремност да за производе са заштићеним географским пореклом плати већу цену.

У чему је још садржана вредност ових ознака?

Када потрошач купи производ са гарантованим географским пореклом, он може да буде сигуран у погледу неколико ствари:

• да тај производ заиста потиче са датог географског подручја;
• да има квалитет који је константан и транспарентан; 
• да су све његове карактеристике, још пре него што је доспео на тржиште, проверене и гарантоване од стране сертификационог тела.

Имајући то у виду, ознаке географског порекла су по својој суштини најближе ономе што се некада називало: знак квалитета.

Ауторка је руководилац Групе за индустријски дизајн и ознаке географског порекла у Заводу за интелектуалну својину.