Човек је човеку лек

Према подацима Светске здравствене организације сваки четврти човек на планети пати од неког душевног поремећаја. Ратови, криза и дугогодишњи стрес, неповољно су утицали и на наше ментално здравље.

Како би се скренула пажња на особе које су стално изложене стресу и побољшао систем заштите менталног здравља, организована је кампања под називом „Човек је човеку лек".

Страх од лифта, затвореног простора, инсеката, врло тешке психозе, само су неки од менталних поремећаја. Регистровано их је чак више од 4.000.

Какав год проблем био, усамљеност је неминовна, због предрасуда да су те особе опасне по друге.

„Човек не иде на друштвене догађаје, концерте и на забаве. Другови из школе и са факултета га не позивају на журке, осећа се одбачено, осећа се другачије", рекао је пацијент Дејан Вулиновић.

Усамљеност и одбаченост погоршавају стање болесника. Центри где би могли да се друже једно је од решења. Ипак, тога у Србији нема.

„Кад их отпустимо они иду у своју породицу, ако је имају, ако не, онда иду у домове за психијатријске болеснике. И ту је крај и то је оно што није добро и што морамо да мењамо", рекао је Милан Давидовић, лекар болнице „Лаза Лазаревић".

Студенти и професори Филозофског факултета баш то покушавају да промене. Пацијентима поклањају књиге, филмове. Воде их на концерте.

„И оно с чим се одмах сусретнете на самом почетку јесте да они кажу - па ја 20 година нисам био у центру града, па ја немам шта да обучем да бих отишао на Коларац и ви видите кад излазе да су то потпуно трансформисане особе и да је то за њих нешто величанствено", нагласио је професор Филозофског факултета Александар Димитријевић.

Циљ кампање је помоћ пацијентима, али и професији клиничког психолога.

„Услови у којима раде су лоши, немају средстава, мало је људи који се баве корисницима психијатријских услуга. Негде је читав статус запослених недефинисан. Ми постављамо питање где ћемо радити сутра," рекла је студенткиња психологије Милена Аранђеловић.

Стратегија за ментално здравље донета је пре више од четири године, па ипак се чини да је много тога остало на папиру. Они који су је писали, оставили су нас без одговора докле се стигло са њеном применом.