Психолошке блокаде у раду

Све је већи број појединаца који нису у стању да испуне своје обавезе и имају сметње у професионалном раду, тврде психолози и као решење препоручују бољу организацију активности и обавеза и дистанцирање од свакодневице.

Разлог за сметње лежи у погрешно постављеном циљу или прикривеном унутрашњем сукобу, тврде психолози, преноси Радио Дојче веле.

Психолози своје тврдње илуструју примером Марвина Дрејера који је успешно завршио студије медицине и специјализирао дерматологију, па је на професионалном плану постигао све што је желео, али никако није успевао да заврши докторат за који му је недостајало последњих десет страница.

Неко време се тешио чињеницом да је ионако на крају свог циља и да ће десетак страница лако написати када буде отишао на одмор. Међутим, одмор је дошао и прошао, а Марвин није завршио докторски рад и четири године је проналазио разне разлоге за незавршавање рада.

Психолози тврде да се такве сметње могу јавити у свим врстама посла, али да се ређе јављају у професијама у којима је посао тачно организован и где се тачно зна када посао почиње, када се иде на заједничку паузу.

Напослетку је психолог Дрејеру препоручио дванаестонедељни одлазак у дневну клинику, одакле је увече могао да иде кући и зато се није осећао хоспитализованим.

У болницу је понео све што му је било неопходно за завршавање доктората - књиге, лаптоп, скрипта, а током викенда је све то остајало на клиници, јер је рад код куће био забрањен.

У дневном боравку у болници почела је нова врста рутине, 35-годишњи лекар три пута недељно је разговарао са психологом и том приликом је откривао зашто и како је доспео у ситуацију у којој се нашао.

Код Марвина се разлог крио у његовом преамбициозном оцу који му је одмалена говорио да ће успети једног дана да постане доктор, а сукоб је настао оног тренутака када се отац други пут оженио, девојком која је била Марвинова вршњакиња. 

Син је прекинуо сваки контакт са оцем. Разматрајући могућност, на сугестију лекара, да је прекидањем комуникације са оцем прекинуо и обавезу наметнуту у раном детињству, Марвин је дошао да закључка да није желео да испуни задатак који му је отац задао.

Када је преузео очеву жељу, почео је вредно да ради на докторату - сваког дана радио је искључиво до 16 сати и после 12 недеља завршио је докторски рад са успехом.

Успех у отклањању сметњи код појединаца који имају блокаде у раду забележен је код 95 до 98 одсто пацијената, при чему им лекари помажу да отклоне несвесне кочнице.

Психолози тврде да је веома важно да се пацијенти дистанцирају од свакодневице и да раде у новом окружењу у којем не постоје несвесне асоцијације на страх.

У случају да у близини не постоји клиника са дневним боравком, пацијенти не смеју да раде код куће него у библиотекама или на неком другом неутралном месту.