Репрограмиране ћелије на удару имуног система

Амерички научници с Универзитета Калифорније довели су у питање исправност тезе да ће репрограмиране одрасле, зреле ћелије у будућности моћи да се користе као основа за стварање органа за трансплантацију у лабораторијским условима.

Наиме, у истраживању калифорнијског стручног тима показало се да имуни систем примаоца може да одбаци неке врсте тих ћелија, што их чини неподобним за трансплантацију, известила је француска новинска агенција АФП.

Интересовање за ћелијско репрограмирање оживело је 2007. године, када су неки стручњаци објавили да могу да „прераде" ДНК одраслих, зрелих ћелија, чиме оне постају вишеструко употребљиве матичне ћелије, из којих могу да настану специфичне ћелије срчаног, можданог, мишићног и другог ткива.

Коришћењем таквих ћелија (iPSCs), заобишли би се морални проблеми који се постављају кад је у питању примена правих, ембрионалних матичних ћелија (ESCs).

Стручњаци су претпостављали да би ћелије iPSCs пошто би настале на бази ДНК самог примаоца, биле безбедне од напада његовог имунолошког система.

Међутим, сада је стручни тим под руководством Јанг Сјуа, професора биологије с Универзитета Калифорније, утврдио да то није баш тако.

Тим из Сан Дијега је поменуте две врсте ћелија тестирао на мишевима генетски измењеним тако да имају идентичан ДНК. Испоставило се да имунолошки систем животиња није нападао ESCs ћелије, али је нападао неке од iPSCs ћелија. Нападачи су биле Т ћелије, „тешка артиљерија" имуног система, која има задатак да уништи микробе из спољашње средине који нападају организам.

„Олакшавајућа околност је што имуни систем не напада све већ само део iPSCs ћелија, тако да сада треба утврдити које и који су разлози такве реакције организма", истакао је Сју.

Стручњаци претпостављају да проблем с iPSCs ћелијама лежи у грешкама које се појављују у ДНК коду током репрограмирања одраслих ћелија и најављују нова истраживања која ће или потврдити или оповргнути те сумње.