Корак напред у борби против страха

Јелена Радуловић, професор на Медицинском факултету у Чикагу, на одсеку за психијатрију, је у сарадњи са својим колегама спровела студију у којој је дошла до невероватних резултата.

Вођени жељом да пронађу лек против страха обавили су многе експерименте међу којима су највише важних резултата дали они изведени на мишевима.

„Тражили смо лек који ће решити проблем страха, али без контраефеката и који ће задржати чисту меморију. Мишеве смо изложили двема непријатним ситуацијама у којима су они показали страх. После прве фазе мишу смо убризгали лек, када смо га изложили другој непријатној ситуацији страх је ишчезнуо", објаснила је Јелена поступак који их је довео до важног открића.

Добар познавалац молекуларне регулације страха, Јелена је својим истраживањем скренула пажњу светској јавности.

Након рада на Центру за имунолошка истраживања у Београду и усавршавања у Немачкој и Америци, постала је истраживач-научник у лечењу страхова и посттрауматског стресног синдрома.

Препознати страх на време и излечити га на време је парола којом се треба водити када су људски страхови у питању.

„Страх је врло компликован један проблем, односно, у неку руку нормално стање мозга, међутим некад се искомпликује када он потраје и када постане превише интензиван. Онда га је врло лако препознати али га је врло тешко лечити", рекла је Јелена.

Експерименти вршени на мишевима су довели до закључка да се страх, ипак, може спречити.

„Ми мишеве излажемо стресним догађајима који су врло добро контролисани, зато што хоћемо да сви мишеви имају исту историју и онда пратимо које промене тај стрес изазива у мозгу, а промене су врло драматичне. Током неколико сати после излагања стресу у мозгу се активирају разни молекули, протеинкиназе, мења се експресија гена и то изгледа веома драматично када се анализирају мозгови под микроскопима. Оно што се касније деси, након два до три дана, је да се све врати на своје место, али тек онда почиње страх", описала је експеримент Јелена.

Оно што је могуће открити је како мозак реагује на стрес и како се страх успоставља. Чињеница је да када се једном успостави и ако се игнорише онда је тешко ишта урадити у каснијим фазама.

Много је експеримената урађено који би помогли у ослобађању страха у разним фазама, како оним раним, пре успостављања страха, тако и у каснијим.

Експеримент, који је привукао пажњу светских размера, је заправо био покушај да се нађе начин за реаговање између стреса и појаве страха.

Тим са којима је Јелена радила на истраживању, открио је временски период од шест до осам сати када је убризгавањем одређене хемикалије, која блокира рецепторе за глутамат у мозгу, могуће потпуно спречити појачање страха стресом.

Животиње су у односу на стрес биле уплашене али тај страх је после инхибитора пролазио, те су се брзо враћале нормалним активностима.

Заправо је превасходни циљ да се исте хемикалије једног дана употребљавају и код људи како би био спречен посттрауматски стресни синдром.

Фармацеутска индустрија је веома заинтересована за такве супстанце, па се сматра да се неће дуго чекати на моменат када ће моћи да се такав лек купи у апотеци.

Такође, верује се да се ни код људи неће јавити нежељени ефекти, јер пре свега воде до ослобађања организама од токсина.

Остаје отворено питање хоће ли наука једног дана изнедрити открића и лекове које ће моћи да блокирају и друга емотивна стања код људи, попут заљубљивања.