Како се мозак одмара?

До сна може доћи у одређеним деловима мозга и када је његов остатак будан, показали су резултати истраживања објављеног у научном часопису Нејчер (Nature). Када некој особи недостаје сна, одређене нервне ћелије (неурони) могу да праве паузу, констатовала је група америчких научника током истраживања.

Научници који се баве психијатријском облашћу Гвиљо Тонони и Кјара Чирели са групом колега са Универзитета „Висконсин-Медисон" дошли су до тог резултата спроводећи истраживање на глодарима.

Животињама су уграђиване електроде и на тај начин је електроенцефалографијом (ЕЕГ) праћено стање њихових нервних ћелија, а у исто време стимулисане су да остану у будном стању, пренели су француски медији.

Истовремено, група канадских стручњака испитивала је разлике међу половима код људи и утврдила да је женски мозак активнији од мушког који се, с друге стране, боље одмара.

Способност мушкараца да не мисле ни на шта заснована је, како преноси лист Фигаро, на реалној чињеници да је приликом одмарања активност можданих неурона много већа код жена него код мушкараца.

Адриана Мендрек са Одељења за психијатрију на Унивезитету у Монтреалу тврди да је само питање квалитета одмора, не и да се мозак припадница лепшег пола не одмара.

Хормони и социјални фактори међу „кривцима"?

„Сваки мозак је, заправо, непрестано активан, само је питање у којој мери, али, чињеница је да се мушки мозак боље одмора од мозга жена", објаснила је канадска научница.

Мендрекова, која је специјалиста за шизофренију, до тог открића је дошла случајно док је проучавала ову болест на пацијентима у будном и успаваном стању.

Иако још не могу са сигурношћу да кажу у којој мери на такву разлику утичу социјални фактори и хормони, стручњаци су нагласили да су жене непрестано преокупиране различитим пословима.

„Жене морају да држе под контролом много више ствари него мушкарци, тако да овако нешто уопште није зачуђујуће", закључила је Адриана Мендрек.

Упркос деценијама бројних истраживања и открића, мозак за научнике још представља велику непознаницу. Такав изазов и инспирише на још упорнији и преданији рад са циљем потпуног „дешифровања" механизама људског мозга.