Пролеће, време поленских алегрија

Око 35 одсто светске популације алергично је на полен. Све већи број оболелих је и у Србији, али још није утврђено зашто се из године у годину повећава број пацијената са алергијским тегобама.

Стручњаци кажу да се алергије не могу излечити само се њихови симптоми могу мењати и ублажити.

Због проблема са поленском алергијом многи грађани траже помоћ лекара. Тегобе код неких пацијената почињу још у детињству. Оболели од поленске алергије најчешће се жале на учестало кијање од 10 до 15 пута заредом, затим свраб у очима и цурење носа.

Поленово зрно може доспети у горње и доње дисајне путеве и тада изазива низ симптома.

„Он иритира надражаје малих крвних судова који се тада шире и пацијент је у врло неповољном положају јер велика количина течности се задржава у тим ткивима, дражи мишиће грла с једне стране и дисајних путева, па долази до грча и сужавања, а затим и кашља", каже алерголог-пулмолог Зорица Плавшић.

Да би се установио узрочник, ради се кожна проба и потом примењује терапија. Најефикасније је вакцинисање, које је истовремено и превентива и терапија.

Према речима докторке Горане Шовљански, алерголога у Градском заводу за болести плућа, вакцина се примењује код особа за које се тестом на кожи утврди алергија, а затим испита и присуство специфичних антитела у крви.

„Вакцине се примењују у време када нема алергена, то јест у току јесени и зимског периода, све до раног пролећа", објаснила је др Шовљански.

Сада се примењује на савременији начин, капима под језик.

У последње време на свака два сата очитава се концентрација полена у ваздуху, најјача је у јутарњим, а најслабија у поподневним часовима. Мерења су показала да је највећа концентрација полена брезе, амброзије и липе.