Вежбама против хроничног умора

Идеална терапија за синдром хроничног умора требало би да се састоји од бихејвиоралног третмана и посебно осмишљених физичких активности, тврде британски научници.

Приступ лечењу који се сада примењује слабијег је учинка, наводи група стручњака у чланку који је објавио часопис Лансет (The Lancet), а преноси Би-Би-Си (BBC).

Неки од симптома стања које погађа око четврт милиона становника Велике Британије су умор, лоша концентрација и памћење, бол у мишићима и зглобовима и испрекидан сан.

Шта тачно изазива такве здравствене проблеме, нико са сигурношћу не може да каже, али они који пате од поменутог синдрома нестрпљиво прижељкују терапију.

Коаутор студије професор Мајкл Шарп са Универзитета у Единбургу наводи да је, када је реч о синдрому хроничног умора, много неодређености и непознаница, те да је веома тешко помоћи пацијенту који има такав проблем.

Студија британског тима експерата била је фокусирана на анализу постојећих третмана. Упоређиван је учинак при промени мишљења и понашања когнитивно-бихејвиоралне терапије, затим терапије у којој се постепено појачава интензитет вежбања и терапија усмерена на ходање са циљем да се предупреди умор.

Сви испитаници, њих 641, имали су симптоме синдрома хроничног умора, али нико од њих није био у тако тешком стању да не може да устане из кревета.

Резултати су показали да су когнитивно-бихејвиорална терапија и физичка активност која је постепено интензивирана најуспешније, како при смањењу осећаја умора, тако и при побољшању менталних способности.

Стручњаци истичу да су резултати неких ранијих истраживања сугерисали да одређени број пацијената лоше реагује на посебно осмишљене физичке активности и да су утицале на погоршање стања.

Упркос најновијим закључцима који обећавају, стручњаци наводе да су неопходна додатна детаљнија испитивања, како би се утврдило да ли постоје разлике у зависности од старосне групе, пола и других фактора.