Сном до трајнијег памћења

Резултати истраживања немачких стручњака показали су да се мозак током сна много боље одупире „кварењу" свежих информација.

Научници верују да имају још доста посла, али да су на добром путу да разјасне изразито сложен процес којим се код људи похрањују и користе намерно стечене информације и подаци.

Ранија истраживања показала су да се свеже информације, привремено послате у део мозга назван хипокампус, не примају одмах.

Такође, познато је да реактивација тих информација недуго након учења, има кључну улогу у њиховом трајном смештању у неокортекс, мождани „хард диск". У будном стању, брзо присећање наученог градива обично је несигуран процес.

Када би се, на пример, друга песма учила напамет недуго након прве, тај поступак би врло вероватно отежао смештање прве у дубоку меморију.

Бјорн Раш са Универзитета у Либеку и његове колеге претпостављали су да се исто догађа и у сну и спровели су истраживање да би сазнали да ли су у праву.

На тесту су замољена 24 добровољца да покушају да запамте 15 парова карата са сликама, да би после 40 минута пола испитаника пошло на спавање, а остали су добили нових 15 парова карата са нешто другачијим узорком слика.

После краткотрајне „сијесте" и прва група је добила исти задатак, после чега су чланови обе групе морали да покажу шта су запамтили из оригиналног задатка.

На изненађење научника, група која је спавала остварила је знатно боље резултате, упаривши тачно 85 одсто карата, насупрот 60 одсто успешности групе која је била будна.

„Реактивација сећања имала је потпуно другачији учинак у будном и у стању сна", рекла је докторка Сузан Дикелман додајући да се на основу прецизних снимака ЦТ скенером може наслутити да је разлог за тај изненађујући резултат то што је већ у првим минутима сна почео пренос података из хипокампуса у неокортекс.