И одличан укус и витамини, минерали...

Прва асоцијација на помен орашастих плодова уместо ораха, лешника или бадема, малобројној брупи искрених љубитеља је кестен. Печен, куван, као пире, у тортама, колачима и егзотичним преливима за јела са месом само су неки од „облика" које то ароматично воће може имати.

Иако се мирис печеног кестена који се шири кућом најчешће доводи у везу са зимским празницима, у прелепом укусу може се уживати током целе године.

Одличан укус прате подједнако добра својства која су се показала као веома корисна за здравље. Од осталих орашастих плодова разликује се нижим нивоом масти, и једини садржи витамин Ц.

Дијетолози наглашавају да је, за разлику од плодова ораха, леске и букве, којима је основни састојак масно уље, главни саставни део кестена скроб, којег у сировом семену има око 44 одсто.

Због високог садржаја скроба, од кестена се може добити брашно које се, само или помешано са брашном житарица, користи и за прављење хлеба и пецива.

Брашно од кестена, због особине да се лако вари, погодно је за исхрану старијих и деце.  Са шест до десет милиграма нерастворљивих влакана у 100 грама ароматични плодови коре тамносмеђе боје сврстани су међу намирнице са вишим садржајем тих материја.

Садрже витамине А и Ц, али и Б групе, али и важне минерале попут калијума и фосфора, и у мањим количинама калцијум, магнезијум, сумпор, хлор, гвожђе, бакар и манган.

Будући да је кестен богат калијумом, а не садржи баш много натријума, препоручује се у дијети болесника са бубрежним и крвним обољењима.

Печени кестен има већу енергетску вредност, већу количину беланчевина, масти, витамина и двоструко већу количину угљених хидрата него припремљен на друге начине. Садржи витамин Е и фитохемикалије које нису заступљене у куваном кестену.

Са друге стране, кувани кестен садржи већу количину минералних састојака.

У поређењу са орасима који су изузетно калорични и у 100 грама имају чак 691 калорију, кестен је прилично дијеталан са тек 170 калорија у порцији исте тежине, што ће обрадовати оне који страхују од вишка килограма.

За разлику од питомог, дивљи кестен није јестив због изразито горког укуса, али се захваљујући лековитом дејству користи у производњи фармацеутских препарата, првенствено за лечење обољења вена.