„Тетрис“ као лек против траума

Пажњу британских научника који су истраживали нове могућности лечења пацијената са посттрауматским стресом и сличним психичким проблемима привукла је и компјутерска игрица Tетрис. 

Британски истраживачи упоредили су утицај Tетриса и енигматске игрице Пуб Kвиз (Pub Quiz). 

У експерименту у којем је учествовало 60 добровољаца емитован је филм о сликама траума добијених на различите начине. Пола сата после десетоминутног филма 20 учесника је играло Tетрис, 20 Пуб Kуиз, а њих 20 није радило ништа.

Установљено је да је после играњем Tетриса број спонтаних сећања на трауматичне слике смањен, а после Пуб Kвиза, напротив повећан у поређењу са контролном групом.

У другом експерименту интервал између гледања филма и игрице је повећан на четири часа, али је резултат остао исти. У оба истраживања сви учесници једнако добро су репродуковали специфичне детаље филма.

Емили Холмс, која је била на челу истраживачког тима, указује да добијени резултати потврђују ефикасност коришћења Tетриса у слабљењу спонтаних трауматичних успомена без дејства на сећање о догађају као таквом.

Ефикасност, према речима Холмсове, траје током критичног шесточасовног периода после трауматичног догађаја на који се фиксирају сећања.

Како је прецизирала др Холмс, ум функционише преко два углавном добро балансирана канала сензорског, који подразумева директну перцепцију света чулима и концептуалног који оцењује значај запажене информације у контексту.

Претпоставља се да трауматичне слике јаче делују на први канал, због чега Teтрис који се такође усваја углавном сензорски, конкурише са њима при обради у мозгу, а енигматска игрица Пуб Kвиз, делујући на концептуални канал, те слике појачава.