Стидљивост крије научника

Најновије холандско истраживање показује да се стидљиви и интровертни ученици у стредњој школи опредељују за предмете из природних и егзактних наука. Њихови друштвенији и отворенији вршњаци склони су, са друге стране, да се определе за „прво што им дође до руку" без обзира на стварне природне склоности и потенцијале.

Резултати овог истраживања већ су узбуркали научну јавност и наставницима намећу дилему да ли да охрабрују ученике да бирају предмете који „одговарају" њиховој личности или да разбијају образовне шаблоне.

Професорка педагогије Ханке Корпершек са холандског Универзитета Гронинген, водећи истраживач у области образовања, користила је податке добијене у истраживањима која су пратила образовни процес хиљада холандских ученика и студената и тестове њихових личности.

Група стручњака са професорком Корпершек на челу, анализирала је податке о више од 4.000 ученика и открила да је њихов избор предмета за изучавање као 15-годишњака одређивала њихова личност.

Ученици који су изабрали предмете из области егзактних и природних наука били су много интровертнији него њихове колеге које су се определиле за хуманитарне области. Такође, будући стручњаци у домену природних наука показивали су виши степен свести и емоционалне стабилности, констатовано је у анализи часописа Журнал истраживања личности.

Резултати су остали потврђени чак и после провере математичких способности и пола ученика.

Реч је, заправо, о првој студији која истражује како разлике у личности ученика утичу на избор предмета.

„Постоји осећај да ученици који бирају научне предмете поседују карактеристике преозбиљности. Били смо изненађени када су то потврдили резултати, а још више када се испоставило да се то манифестовало већ код 15-годишњака", нагласила је професорка Корпершек.

Према њеној оцени, школа би морала више да помогне ученицима у избору предмета који ће одговарати њиховој личности, али би можда било прерано да се ученици усмеравају према тестовима личности.

„Наставници треба да се фокусирају не само на садржај предмета већ и на будуће занимање које он нуди и обезбеђује", наглашава холандска професорка и као пример наводи да би ученик чији је таленат прецизан и јасан, а он сам уредан и смирен, највероватније уживао радећи у некој лабораторији.

Професор на Катедри за образовање у науци у Институту за образовање у Лондону Мајкл Рејш ипак сматра да наставници научних предмета треба да за научне области заинтересују што више ученика.

„Била би права катастрофа ако би ученике у школи саветовали да треба да се баве искључиво физиком јер су интровертни и стидљиви. Ми морамо омогућити свима, без обзира на личност, да у научној области пронађу нешто што ће их заинтересовати, па можда и одушевити", закључио је Рејш.