Нежељена дејства цивилизације

Група британских онколога тврди да у даљој прошлости људи нису боловали од рака већ да је та опака болест производ цивилизације. Руски научници деле мишљење британских колега и истичу да њихова хипотеза није без основа.

Професор Онколошког научног центра Руске академије медицинских наука Давид Заридзе је коментаришући за Глас Русије хипотезу британских научника објаснио да рак по распрострањености у свету заузима друго место, одмах после болести срца и крвних судова.

„Према подацима Светске здравствене организације, сваке године од разних врста рака умре више од шест милиона људи и лекари региструју око 10 милиона нових болесника", истакао је Заридзе. 

Према његовом мишљењу, понекад стручњаци треба да се удубе у прошлост како би покушали да одговоре на питања која их занимају, што су Британци и учинили, проучивши око хиљаду староегипатских и јужноамеричких мумија.

„Утврдили су да од свих болести, од којих су људи патили пре 3.000 година, само неколико случајева може с извесном вероватноћом бити сврстано у онколошке болести", нагласио је руски научник.

Ипак, древни људи, наводи Заридзе, можда просто нису живели толико дуго да би оболели од рака, јер он спада у категорију болести које се развијају у познијим годинама, прецизније средњег и старијег доба.

Могуће је да је највећи број људи тада умирао од неких инфекција, које нам сада нису познате. Живот је у просеку, чак и почетком 20. века, трајао свега 40 до 45 година, а сада је просечан животни век у развијеним земљама између 80 и 85 година.

Односно, древни људи можда су умирали пре него што би рак почео да се развија.

Без обзира на то, руски онколог сматра да хипотеза британских научника о томе да рак у древним временима није постојао због тога што у човековој околини није било онога што изазива ову тешку болест, има реалне основе.

„Статистички подаци сведоче да су чак и почетком 20. века злоћудни тумори били крајње ретка појава. Тек су се с развојем техничког напретка, због утицаја цивилизацијских фактора, појавили узрочници ове болести", истакао је Заридзе.

„Као прво, индустријализација и загађивање човекове околине иду руку под руку. То није само ваздух који удишемо, већ пре свега загађење радног места - рудници, металуршке фабрике, ако хоћете, могућност рендгенских испитивања. Даље, за време Првог светског рата почела је производња цигарета. Пре тога су се пушиле лула или цигаре - њих човек не може да пуши често. А с појавом цигарета рапидно је порасла стопа обољења и смртности од рака плућа и других онколошких болести које се доводе у везу са пушењем", прецизирао је .

У човековог организму стално се одвијају процеси мутације гена. Обично се оне, према речима руског онколога, репарирају, односно организам их одстрањује.

Уколико то изостане, настаје рак. Спољашњи фактори у знатној мери повећавају ризик од настанка мутација, које се не могу одстранити.

Некада давно практично није било тако штетних фактора и због тога није било ни масовне појаве онколошких болести.

„Тај закључак Британаца не позива нас да се вратимо у пећину, већ само говори о потреби да смањимо штетне утицаје средине на човека", закључио је руски професор Заридзе.