Аминокиселине кључ дуговечности?

После фантастичног открића руског научника Владимира Скулачова који је усавршио „подмлађујући" антиоксиданс, добре вести о новим начинима борбе против старења стижу из Италије.

Тамошњи научници тврде да су открили „еликсир живота", коктел од три аминокиселине који продужава животни век, али засад само мишевима.

Истраживање на средовечним мишевима мушког пола, чији су резултати објављени у најновијем броју часописа „Ћелијски метаболизам", спровели су Енцо Низоли и Микеле Каруба са Универзитета у Милану.

Мишеви који су уносили коктел аминокиселина, живели су знатно дуже од мишева који су имали на располагању уобичајену храну.

Пијући воду са додатком три аминокиселине, глодари су у просеку живели 869 дана, што је 12 одсто дуже у односу на 774 дана, колико су просечно живели мишеви у контролној групи која је добијала течност без додатака.

Уз чаробни еликсир, животиње нису само дуже живеле већ су и добиле на снази и полету, што је резултат биолошких промена које су довеле до бољег дотока енергије у ћелије и смањења штете нанете процесом оксидације, наводе Низоли и Каруба, преноси агенција Анса.

Током 2009. године стручњаци су показали да исте есенцијалне аминокиселине, леуцин, изолеуцин и валин, доприносе дуговечности једноћелијских гљивица.

„Тајна аминокиселина би могла да лежи у њиховој способности да повећавају број митохондрија 'електричних мотора' ћелија, како у обичним мишићима, тако и у срцу", објаснио је вођа истраживања Низоли.

Према његовим речима, ово је прва демонстрација продужења животног века мишева уз помоћ мешавине аминокиселина.

Међу 20 аминокиселина које граде протеине у организму леуцин, изолеуцин и валин су „задужени" за особине које се доводе у везу са борбом против старења.

Испитујући различито дејство после уноса тих аминокиселина и протеина који их садрже, научници су закључили да је много делотворнији коктел.

За разлику од протеина, аминокиселине нису „чекале" разлагање већ су директно „улазиле" у крвоток.

Двојица научника су, такође, приметила појачану активност једног од кључних гена који се доводи у везу са дуговечношћу - СИРТ1.

Низоли, Каруба и њихов тим ће сада покушати да исти експеримент спроведу и на женкама миша, а надају се да ће слична клиничка студија бити ускоро могућа и на људима.

Истраживачи верују да би резултати ових истраживања могли бити веома корисни за људе, посебно за старије и оне које пате од неких болести, нарочито срчаних проблема и плућних болести.