Физичка активност и равни табани

Најчешћа дилема која „мучи" особе са равним табанима је да ли могу да се баве физичким активностима без бојазни да ће погоршати стање.

Такође, страх од бола који се као последица спуштеног свода стопала јавља у доњем делу леђа или коленима може бити разлог за избегавање спорта.

Проблем равних табана, то јест делимично или потпуно „приљубљивање" унутрашњег дела стопала за подлогу, може се јавити код свих старосних група и веома често је генетског порекла.

Највећи број особа са овим проблемом нема никакве тегобе. Спуштени сводови могу изазвати бол у зглобовима, али је пре дијагнозе неопходно искључити остале могуће узроке.

Равни табани „лече" се ношењем специјалних уложака и посебним вежбама истезања под надзором стручних лица.

Физиотерапеути истичу да је реч о биомеханичким променама стопала, које током времена због тежине коју носе мишићи, тетиве и лигаменти, почну да захватају и колена, карлицу и доњи део леђа.

Због тога је најбоље ојачати важније групе мишића торзоа, квадрицепс (бутни мишић), а мишиће листа и задње ложе истезати лаганим вежбама које ће благо утицати и на њихов тонус.

Активности које не подразумевају контакт са подлогом, попут вожње бицикла и пливања, идеални су за одржавање кондиције.

Стручњак за обољења стопала и зглобова доктор Вејн Едвардс наглашава да равни табани могу наговестити синдром хипермобилности (претерана покретљивост зглобова), нарочито када пацијент почне да осећа бол у леђима и коленима.

Потребно је пронаћи прави узрок бола, објашњава др Едвардс, а затим бандажирати стопала и одговарајућим вежбама ојачати мишиће трупа.

„Равни табани не би требало да вас спречавају да уживате у спорту", закључио је др Едвардс.