И прва цигарета оставља траг

Генетски материјал ћелија плућа почиње да се мења од момента када први пут дођу у контакт са дуванским димом. Ово откриће стручњака Медицинског колеџа „Корнел" у САД резултат је проучавања здравственог стања и навика 121 особе.

Међу испитаницима је било активних, дугогодишњих пушача, оних који се повремено одају овом пороку (такозвани социјални пушачи који за цигаретама посежу у друштву или у одређеним приликама), али и непушачи.

Како би утврдили изложеност дуванском диму, истраживачи су пратили метаболите никотина у урину испитаника.

Резултати су, прилично очекивано, потврдили сумње научника - већа изложеност диму доводила је до већег броја генетских промена.

Стручњаци нарочито скрећу пажњу на то што је утврђено да у случајевима где није било дима, није било ни промена!

„Пронашли смо директан утицај на функције гена у ћелијама које се налазе на прелазу између бронхија и алвеола, чак и при минималној изложености диму", истакао је вођа истраживача Роналд Кристал.

Логично, „ефекат је много мање приметан" међу непушачима у поређењу са променама присутним код активних пушача, али то не значи да нема последица по њихово здравље.

Како би описао стање у плућима, Роналд Кристал изабрао је шаљиву метафору.

„Генетичке промене су попут канаринаца који се користе у руднику за откривање угља. Код непушача, чује се тек понеко тихо пијукање, док код пушача ситуација је поприлично алармантна и чује се иритантно, готово непрекидно пиштање", објаснио је Кристал.

Аутори студије, објављене у часопису специјализованом за болести плућа American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine, верују да закључци до којих су дошли иду у прилог рестриктивнијим мерама које штите пасивне пушаче.