Тиквице на сто!

Пореклом са америчког континента, укусна тиквица, дугуљастог облика попут краставца, на трпезама Европљана нашла се неправедно тек почетком 20. века.

У кулинарском смислу, тиквица је поврће јер се најчешће налази иситњена у сланим јелима, питама или је испуњена надевом. Међутим, ботаничари је виде као недозрело воће.

Свежих тиквица има током целог лета и већег дела јесени када примат преузима плави патлиџан који се слично припрема.

Иако су често у нашим тањирима, нутритивна вредност жућкастих или зелених (светлих или тамних) плодова није довољно позната.

Нискокалорична, и због тога одлична за одржавање витке линије, тиквица средње величине има тек 25 калорија. Богата је фолатима, калијумом, манганом, витамином А и другим корисним материјама.

Захваљујући бројним благотворним дејствима на здравље, балансирана исхрана не може се замислити без тиквица.

Нутриционисти често истичу да сваки сласан залогај не много масног, динстаног или печеног јела које садржи тиквице, штити организам од холестерола, срчаних обољења, па и рака дебелог црева.

При припреми јела, наглашавају стручњаци, кору не би требало бацати јер се у њој налази високовредни бетакаротен, органско једињење познато по снажном антиоксидантном дејству.

Антиоксидантне материје чувају организам од веома штетног дејства слободних радикала.

Здраве плодове неоштећене коре треба куповати искључиво свеже што се може утврдити прегледом „петељке".

Знак да је у питању плод који је готово зрео су крупне и чврсте семенке које је најбоље одстранити.