Мозак ради као Интернет

Начин на који су неурони повезани могао би да помогне научницима да утврде како долази до њиховог колективног понашања.

Наиме, једно ново истраживање показало је да је мозак попут широко повезане мреже веома сличне Интернету што се коси са досадашњим схватањем о структури мозга као хијерархијски организованој компанији.

Нова техника праћења сигнала у појединим деловима мозга показала је да постоје везе и између наизглед неповезаних делова мозга.

Истраживање, објављено у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences, могло би да послужи за мапирање целокупног нервног система, преноси Би-Би-Си.

Четири нивоа повезивања

Лари Свансон и Ричард Томсон са Универзитета Јужне Калифорније у Лос Анђелесу, успели су да изолују мали део мишјег мозга у пределу под називом nucleus achumbens који се повезује са доживљавањем задовољства.

Њихова техника заснива се на убризгавању, у тачно одређеним тачкама можданог ткива, тзв. „трејсера", молекула за праћење који не утичу на кретање сигнала кроз ткиво, али се могу осветлити и идентификовати помоћу микроскопа.

Истраживачи су истовремено убризгали два трејсера у удређену тачку: један који показује где сигнали одлазе и други који показује одакле сигнали долазе. Овај приступ показао је четири нивоа повезивања.

Да мозак има хијерархијски организовану структуру попут неке велике компаније, као што су неуролози дуго веровали, дијаграми би показивали праве линије из независних делова ка једном центру за процесуирање података, до „директора компаније".

Двојица америчких научника су, међутим, уочила да постоје својеврсне „петље" којима се директно повезују делови мозга за које се досад није знало да међусобно комуницирају што више одговара моделу широке мреже какав је Интернет.

Део мозга коју су истраживачи проучавали указује на постојање мреже којом су обухваћени делови који се повезују са стресом, апетитом и депресијом.

Овако густо повезана структура мозга могла би да представља моћно средство у анализи рада мозга при процесуирању информација. О оваквој структури су се већ неко време износиле хипотезе у научном свету, али она досад није била експериментално демонстрирана.

Истраживање је помогло да се расветли тек један од огромног броја конекција присутних чак и у мозгу малог сисара. Постепеним мапирањем регија у мозгу доћиће се до далеко веће слике, наводе научници.

Овакав дијаграм би несумњиво био изузетно компликован и велико је питање у ком степену би могао да расветли деликатна питања свести и спознаје.

„Засад немамо никакву идеју, али постоји директна аналогија са Пројектом људског генома - вера да би познавање целог низа људског ДНК могла да буде камен темељац биологије без обзира колико би у пракси трајала реализација тог сазнања", истакао је Свансон.