Витамини и минерали колатерална штета

Пре почетка примене измењеног режима исхране са циљем смањења телесне масе неопходно је добро извагати која дијета нам одговара, упозоравају стручњаци. Осим калорија, угљених хидрата, непотребног шећера и масноћа организам би могао да остане ускраћен и за материје које су му неопходне за рад.

Годишње само становници САД потроше на разне програме за мршављење више од 30 милијарди долара, а према неким подацима чак свака трећа особа покушава да смрша.

У фокусу популарних дијета најчешће се налазе укупан унос хране и пића, као и однос протеина, масноћа и угљених хидрата.

Витамине и минерале нико не помиње.

Упоређујући четири програма за мршављење, истраживачи са Универзитета Станфорд у Калифорнији уочили су битне и бројне разлике у уносу поменутих важних материја.

„У жељи да изменимо количине намирница са високим садржајем масти и угљених хидрата које уносимо променићемо много тога у исхрани", истакао је вођа истраживања Кристофер Гарднер.

Као резултат измењеног уноса витамина и минерала могу се јавити бројни здравствени проблеми укључујући малокрвност, лошији квалитет костију, остеопорозу, оштећања нервних ћелија.

Стручни тим анализирао је податке прикупљене од 300 гојазних жена и оних са мањим вишком килограма којима је насумице додељена једна од четири најчешће примењиваних дијета - Аткинсова, „Зона", Орнишова и дијета позната као LEARN (назив настао од почетних слова речи lifestyle - налин живота, exercise - вежбање, attitudes - ставови, relationships - осноси са људима, nutrition - исхрана).

Пратећи путем повремених анонимних позива које су намирнице испитанице користиле у исхрани, истраживачи су дошли до неопходних података, наводи се у америчком часопису о исхрани The American Journal of Clinical Nutrition.

Након два месеца успитанице су углавном дневни унос смањиле са 2.000 на 1.500 калорија (потребно је око 7.000 калорија унети мање за сваки изгубљени килограм).

Као што су и очекивали, истраживачи су дошли до закључка да се унос битних материја разликује у односу на програм одређене дијете.

Аткинсонова дијета подразумева мању заступљеност угљених хидрата, а више масноћа и протеина - испитанице су уносиле 17 одсто калорија потицало је од угљених хидрата, а масти и протеина по 28 одсто.

Проценом уноса дванаест важнијих минерала и витамина утврђено је да је витамин Е био највећи пробле, прецизније 65 одсто испитаница није уносило довољне количине.

Када једемо мање, најчешће се лишавамо се и корисних састојака. Међутим, за жене које су се придржавале програма који је предвиђен дијетом „Зона" ризични витамини су били А, Е, К и Ц. Све остале витамине, као и минерале испитанице су уносиле у довољним количинама. „Зона" је осмишљена тако да унос угљених хидрата, протеина и масти буде 40:30:30 одсто. 

Истраживачи указују да на основу резултата може да се закључи да дијета која предвиђа умерено, али не и радикално смањење уноса угљених хидрата мање „удара" на витамине и минерале.

Према речима стручњака, „трик" је у томе да избацимо непотребан шећер у напицима, слаткише и бело брашно, а задржимо поврће, нарочито махунасто.

Један од начина да се спречи нарушавање здравља је уз помоћ витаминских додатака исхрани, што Аткинсонова дијета и предвиђа. Тек три жене из групе којој је додељена та дијета допуњавале су исхрану на тај начин.

„Наша тела најбоље раде кад имају довољно минерала и витамина, а здрава исхрана је најбољи начин да организам снабдемо тим важним материјама", објаснио је доктор Мајкл Дансингер из Медицинске школе при Универзитету „Тафтс" у Бостону.

Према његовом мишљењу, дијете које су анализирали истраживачи на Стандфорду нису штетне јер утичу на смањење гојазности, али и услова за развој дијабетеса, срчаног удара и других великих ризика по здравље.